петак, 11. октобар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Ако Европа није Ентропа, што се онда љутите?!
Коментар дана

Ако Европа није Ентропа, што се онда љутите?!

PDF Штампа Ел. пошта
Никола Малбашки   
субота, 17. јануар 2009.

 Стицајем околности, пластични рамови за паковање ситних делова у кинеским играчкама су својеврсни уметнички фетиш извесног Давида Черног (David Černý), чешког „уметника инсталације“ и осредњег скандалмајстора. Стицајем околности, овог Черног, иначе прослављеног симболичним фарбањем совјетског тенка у Прагу у розе 1991. год., Чешке власти, преузимајући председавање ЕУ, ангажовале су да примереним уметничким делом обележи овај лепи догађај.

Идеја Давида Черног није била лоша. Уместо „јединственог континента“ и „породице равноправних народа“ он се одлучио да Европу прикаже распарчану на појединачне земље, разапете и повезане међусобно само крхком пластичном мрежом, при чему би мапа сваке државе требало да се прикаже у духу доминантих стереотипа о тој земљи и народу. Резултат је био огромна, шаролика конструкција у здању Савета Европе у Бриселу, названа духовитом игром речи „Ентропа“ – земља расула, нереда и хаоса. Порука је требало да позове континент на „стварно уједињење“ и превазилажење међусобних стереотипа.

 

Проблем је што је Черни, у духу свог поп-арт улизиштва, намерно или не, показао да су чак и у овој нехијерархизованој, расутој „Ентропи“ нечији стереотипи „стереотипнији од других“. Тако су западне земље попут Белгије, Француске или Италије прошле са симпатичним „пацкама“ (белгијске чоколадице, вечни штрајкови и фудбал), док су источне земље осетиле сву окрутност стварних стереотипа. Пољска је представљена као земља која ускраћује права хомосексуалцима, Словачка као мртво тело (или шта већ) умотано у врпцу са мађарском заставом, Румунија као „Дракулаленд“, а Бугарска се свела на мрежу чучаваца који своју садржину претачу један у други. Условно „лоше“ су прошли Немачка (чија мрежа аутопутева наводно подсећа на кукасти крст, наводно), Холандија коју су пецнули њеним проблематичним џамијама, или Британија које у мрежи просто нема. Али је очигледно да аутор није имао храбрости да се замери свима, већ само онима који су пословично на доњој страни европског ланца исхране.

Скандал који су у Чешкој покренуле Бугарска и Словачка већ је довео до јавног обећања Черног да ће „вратити паре“ (немалих пола милиона долара) које је, по свој прилици, већ потрошио. А ако изложба остане, остаће управо зато што показује да се одређени стереотипи у Европи могу отворено заступати под паролом „уметничке слободе“, ма колико у тој „слободи“ било мало „уметности“. Све је добро, док се држи стереотипних стереотипа о стереотипним жртвама стереотипа.

Давид Черни остаје заслужан макар утолико што је сковао одлични назив „Ентропа“ о коме ће, с обзиром на реалност европског континента, бити још много речи. А што се тиче скандала са стереотипима – они не би требало било кога да додирују, јер Европа није разједињена мрежа усамљених, себичних и ксенофобних нација. Зар не?

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер