Александру Вучићу саветника никад доста

Један човек-оркестар у Влади Србије, а њен први потпредседник, пронашао је и ангажовао новог саветника који, као и његова два истакнута претходника, такође треба да спасава нашу земљу.

Кад би посланици у Народној скупштини били представници народа, а не својих политичких странака, и кад бих  ја  уопште знао ко је мој заступник, а и веровао да ће он нешто предузети, радо бих му писао и затражио од њега да се обрати Скупштини и захтева одговор од Владе: ко је донео одлуке о ангажовању ових саветника из иностранства, који су им задаци тачно намењени и најзад, што и није нимало неважно, колико ће њихове услуге стајати грађане Србије.

Како смо ми веома удаљени од земаља у којима су сасвим јасно одређени односи између бирача и њихових посланика и, уз узајамно поштовање, доносе жељене резултате, то је боље и не помишљати да је на исти начин могуће и код нас добити одговоре на питања занимљива за јавност.

Међутим, ако се о будућим активностима најновијег саветника Владе Србије, г. Франка Фратинија, не зна много, о овом педесетшестогодишњем италијанском правнику и политичару има нешто доступних података.

Он је заузимао разне високе положаје у владама Силвија Берлусконија и Ламберта Динија, између осталих и министра спољних послова у два мандата (2002. до 2004) и (2008. до 2011).

У Европској унији био је од 2004. до 2008.  комесар за правосуђе, слободу и безбедност.

Током  политичке каријере променио је три партије, а сада није члан ниједне странке.

Забележене су и неке његове делатности по којима се разликовао од својих колега политичара. Тако се, рецимо, 2006, када се муслимански свет разгневио због карикатуре Мухамеда објављене у данским новинама, залагао за слободу штампе, мада је говорио и како тема карикатуре није добро одабрана.

Он је захтевао и да се у Европи забране видео-игрице са суровим садржајима; сматрао је да је неопходно онемогућити  штету која се преко интернета може нанети младој генерацији, поготово деци, подстицањем расизма и свирепости.

Он је подржавао и захтеве Италије да Европска унија прихвати општу забрану смртне казне. Критиковао је, затим, и однос неки чланица Уније према исламу и залагао се за “европски ислам”.

У интервјуу агенцији “Ројтерс” изјавио је да је неопходно “контролисати” поруке које се шаљу преко интернета и цензурисати опасне речи као што су “бомба, убиство, геноцид или тероризам”.

Новембра 2010. назвао је открића Викиликса “једанаестим септембром дипломатије” закључујући да “Џулијен Асанж жели да уништи свет”.

Године 2012. постао је почасни грађанин Тиране. (Нажалост, нисам успео да пронађем податак о томе чиме је то признање заслужио.)

Није се кандидовао на општим изборима ове године, али је поново постао председник Државног већа Италије.

Г. Фратини је тренутно и кандидат за место генералног секретара НАТО-а, на коме је сада Андерс Фог Расмусен. Он ће свој мандат завршити идуће године, када и НАТО треба да повуче своје снаге из Авганистана, а г. Фратини да га наследи ако буде изабран.

Што се мене тиче, да сам ја на месту г. Фратинија, један од првих задатака био би ми да Србију учланим у НАТО, а да сам неко и нешто у нашој Влади  заобилазио бих овог нашег најновијег саветника и спаситеља у великом луку.