Америчке ратне птице надлетеле спорна кинеска острва

Кина је током викенда успоставила и проширила зону противваздушне одбране у Источном кинеском мору, тако да она сада обухвата и спорна острва Дијаоу, како их називају Кинези, или Сенкаку, како их именују Јапанци. Тим острвима, реално, управљају Јапанци, али Кинези полажу права на њих и зато су била повод неколико спорова који су могли ескалирати, али, срећом, до сада се то није догодило. У неколико наврата Кинези су слали своје летелице и бродове у близину поменутих острва, на шта је Јапан одговарао подизањем ловачке авијације.

Кина је претходног викенда учинила острва делом своје територије, али Јапанци и Американци су одговорили да не поштују поменуту зону кинеске противваздушне одбране. Да би то реално и показале, САД (које имају базе на острву Гуам и на јапанским острвима, односно Окинави) обавиле су прелет преко спорних острва и задржале се у прокламованој кинеској зони скоро сат времена. Дакле, САД су директно својим чином провоцирале Кину и хтеле Пекингу да ставе до знања да заиста не поштују кинеску зону противваздушне одбране у Источном кинеском мору и да имају средства да ставе до знања да Кинези неће моћи да бране своју зону.

Американци су користили[1] тешке стратешке бомбардере Б-52 који немају стелт карактеристике и који се лако могу уочити на противничким радарима. Ваздухопловство САД је управо желело да се њихов прелет забележи на кинеским радарима и да Кинези виде да они стоје иза својих речи када су прокламовали да не поштују кинеску зону противваздушне одбране, која у принципу значи да се сваки војни авион мора претходно најавити Кини.

Кина није реаговала. Испрва, медији су пренели да Пекинг није обавештен о прелету америчких авиона, а онда су известили да је Кина ипак била упозната са наведеним прелетом, али није учинила ништа да би бранила своју зону. Није чак ни звала летелице које су повредиле кинески проширени ваздушни простор.

„Прошле ноћи смо извели вежбу коју смо дуго планирали. У њој су учествовале две летелице које су полетеле са Гуама и вратиле се на Гуам“, рекао је новинарима портпарол Пентагона, пуковник Стивен Ворен.

Како протумачити кинеско ћутање[2]? Као прво, немогуће је да Кинези нису на својим радарима уочили поменуте гломазне бомбардере, али кинеско ћутање се једино може протумачити као вид реакције и „тихог“ упозорења.

Кинези су допустили овај прелет америчких тешких бомбардера како не би „доливали уље на ватру“, али убудуће, како желе да бране свој кредибилитет и утицај на Пацифику, мораће да реагују. Уколико не буду реаговали и допусте да се ово понови, онда могу да забораве на своју зону противваздушне одбране. Американци ће моћи свету да покажу да су они, ипак, остали сила на Пацифику, док се моћ Кине крије само у агресивној реторици. Што је још важније, ако Кина допусти још једно овакво прелетање, показаће да нема ни средства којима ће стајати иза својих речи. Управо је то разлог зашто Кина неће допустити још један овакав прелет и нарушавање новопрокламоване зоне противваздушне одбране изнад спорних острва.

Б-52

Кина ће, уколико дође до наредног прелета америчке борбене авијације, морати да реагује како би одржала реч и свету показала да је светска сила у успону. Такав један случај догодио се када су два кинеска ловца пресрела амерички извиђачки авион типа „Орион“ који је шпијунирао тајну кинеску подморничку базу у Јужном кинеском мору. Највероватије је да ће, ако се америчке летелице не најаве или игноришу кинеске позиве, доћи до још једног пресретања.

Американци морају бити спремни на то чим изводе провокативне маневре, али ће и Кинези исто тако морати да буду у приправности ако желе да свет на њих гледа као на силу у успону. Зато су и прокламовали зону противваздушне одбране. Ови поступци и Кинеза и Американаца не могу нам улити спокој, напротив. Ако две силе не желе сукоб глобалних размера, оне ће морати да своју политику конципирају на такав начин да не провоцирају једна другу. Уколико то не учине, онда је Пацифик, а можда и читав свет, велико буре барута које само што није експлодирало.