Да ли криза у Либији прети да поремети односе између Анкаре и Москве?

У Либији је двовлашће. Триполијем влада Влада националног јединства Фајеза Сараџа коју подржавају УН и Турска а остатком земље влада генерал Халифа Хафтар чија војска већ месецима опседа Триполи. У војсци Халифе Хафтара су и многи бивши Гадафијеви војници. Халифу хафтара подржавају арапске земље међу којима је и египат али Хафтар такође има подршку и Москве.

Ко је генерал Халифа Хафтар? Он је имао бурну прошлост. Помагао је пуковнику Моамеру Гадафију да дође на власт 1969. год. И од тада је био пуковников миљеник, међутим после неуспешног рата са Чадом он одлази у Америку где је и сарађивао са ЦИА-е. Претходно био је на школовању у Русији и наводно говори руски језик.

Он се након свргавања Гадафија враћа из Америке где окупивши бивше Гадафијеве војнике и уз помоћ Египта и Уједињених Арапских Емирата наставља борбу против исламских терориста. За ту борбу је добио пуну подршку Москве у којој је и боравио неколико пута по повратку у земљу.

Турска је у Либији открила 2 000 руских плаћеника тзв. Врангеловаца који се боре на страни генерала Халифе Хафтара. Уз њихову помоћ трупе генерала Хафтара су и освојиле јужна предграђа Триполија али сам центар Триполија се још увек држи. Турска је судећи на основу неименованих извора у УН у Триполи већ послала специјалце као и оружје и војну опрему. У међувремену генерал Хафтар је наредио својој морнарици да потапа сваки турски брод. Претходно је Хафтарова морнарица зауставила један цивилни турски брод и узела таоце али је под претњом Турске генерал Хафтар, који очигледно још увек није спреман на отворени рат с Турском, ослободио заточенике.

Влада Фајеза Сараџа је потписала са Ердоганом споразум о разумевању и заштити. Због тога је Реџеп Тајип Ердоган најавио да ће у јануару 2020. послати војску у Триполи. Наравно, претходно је неопходно да турски Парламент одобри слање војних трупа у другу државу али то је готово извесно пошто Ердоган у Парламенту има већину.

Уколико до тога стварно и дође а велики су изгледи да хоће биће врло тешко даље контролисати ситуацију. Локални рат може да постане регионални јер би се онда сасвим сигурно умешале арапске земље на челу са Египтом а тада може доћи до незамисливог крвопролића.

Посебно ће бити неугодно за односе између Турске и Русије уколико се на фронту сусретну „Врангеловци“ са регуларним турским трупама.

За сада и Турска и Москва ћуте, када су у питању међудржавни односи, о потенцијалном сукобу око Либије и бомби која само што није експлодирала.

Не знамо како ће на турско-руске односе утицати евентуално слање турских војника у Триполи али не можемо искључити сценарио у коме ће руски председник Владимир Путин извршити неку врсту притиска на Ердогана да ипак одустане од директне војне помоћи Влади Фајеза Сараџа. Уколико Ердоган процени да је за његову земљу и лично за њега боља опција да настави да блиско сарађује са Москвом он неће нарушити пријатељство са Русијом због обећане помоћи Фајезу Сараџи.

У сваком случају очекује нас врућ спољно политички јануар макар кад је Либија у питању. Поготово што би евентуално мешање Турске као чланице НАТО пакта вероватно обавезало још неке државе које су у Северноатлантском савезу да пошаљу своје трупе.