Aнгела у Београду - Колико су црвене линије црвене?

Немачка канцеларка Ангела Меркел је приликом посете Београду, наступила у складу а новом улогом Немачке као лидера ЕУ, али и у складу са традиционалним начином вођења немачке политике – сурово, директно али искрено. „Госпођа Европа“, како је још другачије зову, је наиме јавно, јасно и отворено рекла да је Косово главни услов Србије на путу ка ЕУ и својим домаћинима сасула у лице четири услова која треба да испуне да би уопште могли да се надју добијању статуса кандидата. Према томе, Србија мора да обнови преговоре са Приштином,  да Еулексу омогући рад на целој територији Косова, да укине тзв. паралелне структуре на северу и да напусти своје поште, школе и општинске администрације.

Ангела Меркел је српској власти и грађанима Србије отворено ставила до знања да све досадашње активности државе, укључујући и хапшења хашких оптуженика, вођења политике помирења у региону на штету српског народа, па чак и организовање геј параде, немају нимало утицаја на одлуку о кандидатури, већ да Србија може да се нада тзв. европској будућности само ако де факто призна Косово и учини све што је потребно да косовску независност не омета и подржи. Од Србије се за сада не тражи да званично призна Косово, али захтев за формалним признањем ће неминовно стићи у неком тренутку у будућности, а посета Ангеле Меркел се тако показала као једна од мера коначног притиска на Србију да призна Косово.

Иако је у данима пред њен долазак домаћа јавност припремана да неће бити никаквих захтева и ултиматума, како сада наводе медији, њен оштар тон је изненадио званични Београд који је очекивао да је за стицање статуса кандидата довољан само наставак дијалога са Приштином. Актуелне српске власти су тако стављене пред избор и пре него што су очекивале, то јест Меркелова им је наредила да жабу звану Косово морају да прогутају пре стицања кандидатуре, односно и пре него што је она скувана по укусу Београда. Ипак, пошто већина грађана Србије и даље није спремна да подржи тако судбоносну одлуку, питање је да ли наша садашња власт, која је до сада показивала да је зарад европске будућности спремна да пристане на скоро све инструкције из ЕУ, може да прихвати нове захтеве, пошто би чак и за Тадића и ДС то у многоме значило политичко самоубиство пред наредне изборе и потпуни крах политике „И Косово и Европа“.

Ако Тадић не прихвати захтеве Меркелове, резиме његове политике ће, пошто изгуби власт, пре моћи да се искаже као „ни Косово ни Европа“, односно биће то и његов историјски пораз, па је тако, ако је веровати Блицу, разговор српског председника и немачке канцеларке прошао у „непријатној и мучној атмосфери.“ Према извору Блица, јуче су изнети супротни ставови о могућем решењу косовског питања, а Меркелова је инсистирала да је Косово држава, закључно са административним прелазима, и да Приштина има апсолутну власт на целој територији. Блиц наводи и да никаквог говора о подели Косова или специјалним статусима за Север није било, а да је с друге стране, Тадић „био врло јасан да Србија никада неће признати независно Косово“ и да преко својих “црвених линија” никада неће прећи. У сличном тону је после разговора са немачком канцеларком говорио и Вук Јеремић, који је саопштио да „постоје неки услови које Србија може да прихвати и неки које не може да прихвати“ и додао да ће се, као и до сада, у оквиру тих параметара кретати.

Да ли ове изјаве званичника Србије значе да они ипак имају „црвене линије“, и да ли су заиста спремни да макар и са великим закашњењем зауставе сагињање пред ЕУ, показаће наредни период, у коме ће ће се на Србију свакако вршити велики притисак. Нашим властима ће, ако немају намеру да се сагну до краја и потпуно предају, бити потребно много дипломатске вештине и памети да пронађу неко решење с којим би могли да изађу пред грађане. С друге стране, ако власт заиста не пређе преко тих „црвених линија“, мораће, хтела не хтела, да, бар за сада, одустане даљих европских интеграција. С обзиром на досадашњу политику врха Србије, то се чини готово невероватним. Али, с обзиром да је ситуација сада јасна, и по власт веома неповољна, можда су могући чак и неочекивани обрти и по Србију.