Чија је српска баштина на Косову и Метохији?

Потписивањем билатералног споразума између САД и тзв. државе Косово о заштити споменика од историјског и културног значаја учињена је још једна велика неправда према српском народу. Америчка државна секретарка Хилари Клинтон и “председница” Косова Атифете Јахјага потписале су споразум којим се фактички српска баштина на Косову и Метохији проглашава интегралним делом “косовског наслеђа”.

Хилари Клинтон је истакла да је у питању важан споразум и да Сједињене Државе имају посебан интерес да помогну у очувању културно-историјског наслеђа других земаља јер су већина Американаца емигранти или потомци емиграната. Она је овим само потврдила добро познату чињеницу о недостатку истинског америчког културног и историјског наслеђа. Савремене САД се могу ослонити једино на културу и заоставштину америчких Индијанаца, становништва које су у процесу колонизације саме америчке трупе добрим делом уништиле.

“Договор који потписујем обавезује владе наше две земље на заштиту и очување, без дискриминације, локација културног наслеђа националних, верских и етничких група које су биле жртве геноцида у другом светском рату. То је 24. такав споразум о културном очувању које су САД потписале до сада”.[1] Наравно, истом приликом Атифете Јахјага истакла је како је: “Косово млада земља са дугом историјом, а њено богато културно наслеђе, изражено у архитектури и верским објектима различитих религија је сведочанство да се вековима ту живело заједно. Споразум са САД је још једно сведочанство решености Косова да пригрли културну толеранцију и мултикултурализам, без обзира на етничку или верску припадност”.

Ова бесмислена изјава је апсолутно опасна и то из два веома важна разлога. Као прво, у овој изјави потребно је препознати тежњу тзв. косовских власти да приграбе и присвоје српску историју наводећи да се вековима ту живело заједно, што је потпуна бесмислица коју ће сваки историчар одмах побити. Из овога се може наслутити како су, наводн,о Албанци вековима и пре боја на Косову живели на овој територији заједно са Србима и како тај суживот сада припада такозваном културном наслеђу Косова. Као друго, 17. марта 2004. године имали смо прилику да се уверимо у то како је “Косово решено да пригрли културну толеранцију и мултикултурализам”, на шта ћемо се још вратити.

Овај нечувени поступак поменутих страна наишао је на оштру осуду Србије и њених званичника који су задужени за таква питања. Генерални секретар Националне комисије Србије за сарадњу са УНЕСКО Јасна Зрновић истакла је да ће се комисија борити да се спречи било који покушај да се косовизује српска баштина на Косову и Метохији. “Тотално је неприхватљиво да било ко покуша да представи Грачаницу, Дечане или Пећку патријаршију као “косовско културно наслеђе”, изјавила је Јасна Зрновић поводом потписивања поменутог билатералног споразума.[2] Иако су српски званичници истакли да трећа страна никако не може да утиче на билатерални споразум, министар Дачић се такође оштро супроставио потписивању таквог споразума речима да су сви напори усмерени ка томе да се докаже како српска историја на Косову и Метохији не досеже до једанаестог, дванаестог и тринаестог века, већ да је то део тзв. косовског културног наслеђа - што представља историјски фалсификат на који Србија треба да реагује.

Наравно да је реч о најгрубљем фалсификовању историјских чињеница, јер се овим споразумом угрожава и сам идентитет српског народа. Ово је најгрубљи пример насиља над српским културним и историјским наслеђем и благом, тако да је морао да реагује и руски амбасадор у Београду Александар Конузин речима да није видео споменике “државе Косово” и да не зна какво то наслеђе на Косову имају косовски Албанци. „Нисам видео њихове споменике. Туђе руше и онда желе да кажу да је то њихово, при чему им неко помаже да отимају наслеђе од православаца. Ми покушавамо да то наслеђе обновимо”.[3] Наравно, господин Конузин је подразумевао да су “неко” управо САД и секретарка Клинтон, која очигледно помаже Косовским Албанцима да присвоје највеће српске светиње.

“Видела сам манастир Грачаницу, једно од најчувенијих културних блага, који датира из 14 века, али то је само једно од многих таквих места. Неопходно је да Косово створи плуралистичко друштво које ће гарантовати грађанска права, једнака права за све као и да споменици културе буду сачувани за народ на Косову и Балкану, али и за људе у целом свету”,[4] рекла је Клинтонова, не поменувши ни једном речју да је Грачаница српско културно духовно и историјско благо. Самим тим она је дала сигнал Приштини да почне да својата и српска културна блага, као и српски идентитет. Ово доказује да амерички цинизам и лицемерје не познају границе. Они добро знају чији су то културно-историјски споменици, али намерно то прећуткују како би се нагласило да је тзв. држава Косово држава свих њених грађана и да она представља мултиетничко друштво. Какво светогрђе! Седамнаестог марта 2004. године на мети бесомучних напада тих истих Албанаца нашли су се осим припадника српске националности и наша најсветлија и најузвишенија блага.

До темеља је срушен манастир Свети архангели, а манастирски конаци спаљени. У Призрену су изгореле Богородица Љевишка из 13. века и црква светог Ђорђа (16. век). Уништена је и призренска Богословија, епископско седиште. Оскрнављена су српска гробља. Није поштеђен ни манастир Девич код Србице, као ни гробница Светог Јоаникија Девичког у овом манастиру. У црквама је приликом овог разбојништва нестало или оштећено више од десет хиљада фресака од непроцењиве вредности, као и књиге крштених венчаних или умрлих које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији.[5] Чак ни овај списак није коначан, јер је дивљање косовских Албанаца нанело невиђену штету најчувенијим српским светињама. Никада не смемо да заборавимо ко је рушио српске светиње, а ко хоће да их данас под патронатом САД наводно заштити.