Упркос брегзиту, власт се у Србији држи „европског пута“ као пијан плота

Становници Велике Британије су одлучили да напусте ЕУ. Наравно, касније ћемо видети да то „становници Велике Британије“ носи са собом бројне проблеме, али за сада останимо на континенту. Када су пребројани гласови на референдуму одржаном у Уједињеном Краљевству, паника је захватила читаву Европску унију. Паника се ширила од Брисела до Португала, па све до Финске.

Уздрмала се читава „европска грађевина“ као да почива на кули од карата. Европски лидери су се забринули да би сада све могло да крене ланчано. Та опасност још увек постоји. Најављен је референдум у Италији и у још неким земљама еврозоне. Европска унија би се могла распасти нама пред очима. Велика је криза која је снашла ЕУ и питање је да ли ће се она икада потпуно опоравити због изласка Велике Британије, поред Француске и Немачке, најважније земље у Унији. Јавили су се разни сецесионистички покрети од Каталоније до Шкотске. Мада, руку на срце, Каталонци би вероватно желели да остану у загрљају ЕУ, ако не и Шпаније.

Са Шкотском је нешто другачије. Потпуни берзански крах се није ипак догодио мада су неки и то предвиђали. Америка је остала суздржана, као и Руска Федерација. Председник Путин је рекао да ни на који начин Русија није мислила да се умеша у процес референдума или да утиче на његов исход.

Путин је изјавио да постоје два главна разлога зашто је дошло до "брегзита". Као прво, нико не жели да „храни“ слабије економије. Ово значи да су Британци били незадовољни што морају да из свог буџета уплаћују толике суме у заједничку касу ЕУ, од чега корист имају слабије економије. Други разлог је тај што су Британци постали незадовољни начином на који се решавају безбедносни проблеми, поготово са мигрантима. Путин је реаговао и на изјаву одлазећег премијера Британије Дејвида Камерона да ће због оваквог резултата „Путин бити срећан“.

Он је, како и му доликује, рекао је да то представља одраз ниског нивоа политичке културе и да је некоректно да се на тај начин покушава утицати на политичку вољу британског народа.

"Брегзит" ће у перспективи имати велике последице по кохезију Британије. У Шкотској је победила опција која се залаже за останак у Европској унији. Шкотска премијерка најављује скори референдум јер Шкоти желе да остану у Европској унији.

Уколико се Шкотска заиста и издвоји из Уједињеног Краљевства, то ће бити страшан ударац за Енглеску и монархију у целини. Поставља се питање поделе бројне подморничке флоте и армије. Ту је проблем Северне Ирске, која је такође гласала за останак у Европској унији. Лидер Шин Фејна, политичког крила ИР-е, најавио је такође референдум о припајању Северне Ирске Републици Ирској мада би то било много теже извести него у Шкотској јер је становништво дубоко подељено између католика, који подржавају присаједињење са Републиком Ирском, и протестаната и оранжиста који подржавају Уједињено Краљевство.

И град Лондон тражи референдум!

Наиме, у Лондону је победила струја која је за останак УК у Европској унији, што ствара додатне проблеме Дејвиду Камерону. Имајући све ово у виду, како се наша власт односи према "брегзиту"? Уједињена Европа пуца по шавовима, али наша политичка врхушка је заслепљена сопственим уларима. Она је запуцала на том европском путу, па не гледа ни лево ни десно.

Ивица Дачић је изјавио да одлазак Велике Британије нема по нас никакве последице и да ми чврсто водимо политику „на европском путу“. Да, само што то није ауто-пут, већ макадамски пут на коме Србија може да сломи кола.