Ћирилица има будућност

Ко нема у вуглу, има на Гуглу.

Српска народна изрека

Пре неколико дана, компанија Мајкрософт званично је пустила у погон пројекат Bing, који би требало да представља њихов (очајнички) покушај да се задрже на престижном тржишту интернет претраживача, тржишту којим суверено доминирају гигант Google (већ неколико година највреднија робна марка на свету, која држи преко 60% тржишта интернет претраге) и свргнути, али и даље жилави портал Yahoo(21%). У питању је, у много чему, само дорада и фризирање постојећег претраживача LiveSearch, чији је удео на тржишту драматично опао у последње време – до те мере, кажу зналци, да би покушај реанимације био потпуно бесмислен за свакога, осим за свемогући Мајкрософт.

Нас, наравно, не би требало да нарочито дотичу ове корпоративне финесе у далеким САД, где се кује технолошка историја, далеко од тмурне балканске свакодневице, да није једне симболичне ситнице везане за свечано отварање новог претраживача. „Бинг“, наиме, од самог пуштања на тржиште, постоји у верзији локализованој за српски језик, писаној, како доликује, ћирилицом. Највећа светска софтверска компанија се овде само надовезала на тенденцију све уочљивију током протеклих годину дана – да се нови софтвер појављује на српском језику и писму.

Прво нас је изненадио Гуглов браузер „Хром“, који је био потпуно прилагођен ћирилици још у пробној верзији, затим му се придружило најновије издање популарног Мајкрософтовог комуникационог програма Windows Live Messenger (намењен бесплатном интернет ћаскању, размени фајлова и видео-телефону), да би истим стопама пошао и „Бинг“. Читаоцима овог текста из Србије свакако је непотребно напомињати да је Гуглов претраживач аутоматски локализован на ћирилици већ пар година, а стандардни Виндоус програми у све већем броју, и у све краћим временским интервалима након пуштања у продају, корисницима у региону нуде могућност подешавања радног окружења на српском језику и писму. Под великим притиском корисника и немалим ангажманом добровољаца који су се прихватили превођења, и популарна комуникациона мрежа „Фејсбук“ понудила је могућност српског интерфејса.

Оно што треба рећи јесте да ови подаци, ма како некоме могли изгледати тривијално и безначајно, заправо представљају прворазредне вести из културе и свакако непосредан одговор на последњи текст проф. Слободана Антонића,[1] посвећен угрожености ћирилице. Док је српско службено и национално писмо без икакве заштите од надлежних министарстава, законских и културних институција, остављено на милост и немилост потпуно не-писмених медија, компанија и, што је свакако најстрашније, издавачких кућа – борцима за његово очување показују се глобалне мегакомпаније, корпоративне ајкуле и стубови носачи америчког империјализма и новог светског поретка. У овоме им, наравно, помаже читава армија анонимних ентузијаста, који се баве превођењем, пружањем повратних информација и упорним петицијама произвођачима софтвера да изађу у сусрет посебностима српског језика. Али опет остаје трагична истина да су окрутне и бешћутне мултикорпорације, са својим центрима преко океана, предусретљивије према захтевима српске јавности за заштитом њене културне баштине, од локалних предузетника и чак културних делатника!

Ова чињеница се не може довољно нагласити, јер су, нажалост, управо глобалне компаније оне које, пре свега, кроје визуелно окружење у коме се налазе наша деца, а о коме је говорио проф. Антонић. Уз минимална подешавања, просечан рачунар, пред којим деца проводе све више и више времена, већ данас може постићи већи проценат присуства српског језика и ћириличног писма од било које месне телевизије (осим ЈМСС), било које престоничке улице, или било које књижаре у земљи. Један добар део структура које кроје технолошку будућност човечанства, оставили су у тој будућности јасно место за ћирилицу. Нажалост, док она има место у будућности човечанства, она као да је нема у будућности Србије.

Новост о претраживачу „Бинг“ значајна је само због тога. Мале су шансе да ће Срби масовно почети да „бингују“ уместо да „гуглају“ податке по интернету, што, уосталом, важи и за остатак света. Који год, међутим, од ова два интернет „бунара“ одабрали, „бунарењем“ ће моћи да се баве у српском окружењу, што свакако представља преседан на нашој културној сцени. А ако је дошло до тога да нас један Мајкрософт опомиње шта је наша култура и традиција, можда је то знак да смо стварно претерали и да је крајње време да се као народ и држава опоменемо?