„Čokolinda“ i srpska privreda

„Štef, kaj je to šovinizam“? „Kak da ti velim, to ti je kad mrziš Srbe više nego je uobičajeno“, bila je to pošalica u Jugoslaviji, za koju se mora reći  - ni kraće forme ni bolje definicije.

Zagraktaše danas mnogi političari, analitičari, levi, desni, pravi, krivi, ...  pumpaju se patriotski mišići, iznenađuju se i zaprepašćuju „šojići“ svih boja. Zašto? Pa zaboga predsednica Hrvatske je zadala ozbiljan zadatak hrvatskim deda-mrazovima, može da im brada pocrni od Plazma keksa . Tamo negde oko Dubrovnika je delila „blagdanske“ poklone, među kojima su promakle i čokoladice iz Srbije. U stvari dok ja ovo pišem, gomila hrvatskih kolega takođe pišu kako bi „opeglali“ slučaj, da se ne radi o proizvodima iz Srbije nego iz Vojvodine (Sic!), tako da mali Dubrovčani to lakše svare.

Svima nama koji se (još uvek) ne „zakopčavamo na leđima“ ponašanje hrvatskog „vrhovništva“ je normalno. Nenormalno je ponašanje onih koji se u Srbiji zgražavaju nad nečime što je opšte mesto. Hrvatski nacionalni program je baziran na srbomržnji. Da li iko zna ikakav drugi element tog programa? Ja takvog nisam sreo.

Elem, Kolinda Grabar Kitarović je deci dala čokoladu, nakon toga se izvinjavala jer nije znala da je proizvođač iz Srbije, i to je to. Ali, da malo prokomentarišemo.

Lično sam pre desetak godina, bio u supermarketu KONZUM u Zagrebu (to se u Beogradu zove IDEA), gde je dečko pao ispred mene kao da ga je mazga ritnula i  zvao prodavce:“Ma jel ovo ćirilica?“, pitao je pružajući neku čokoladu. „Ne, ne to je ruski“, osvestili su ga prodavci. „E pa onda niš`“, pridigao se momak i nastavio kupovinu.

Naravno da je reakcija hrvatske predsednice primitivna, bezobrazna, jednom rečju - glupa, ali gde smo tu mi?

Kada bismo tu jednu čokoladicu postavili pored: stotina IDEA, pored džakova NEKSE cementa iz Ovčara, pored gomila GRAND kafe, pored čuvenih SOKO ŠTARK slatkiša i „slaniša“, pored DIJAMANT ulja, pored DUKAT mleka, pored PIK VRBOVEC salama, pored PODRAVKE, pored mnogo toga, i naposletku pored ROVINjSKIH CIGARETA, ta se čokolaica ne bi videla. Sigurno.

Ah da, kod ovog poslednjeg (cigareta) lično je lobirao sudetski Nemac Štefan File, da za cigarete iz Hrvatske ne važe pravila EU, kad je u pitanju Srbija. Dakle i tu Srbija puni hrvatsku budžet, pardon „proračun“.

I zato sam zahvalan gospođi Kitarović, jer je jednu čokoladicu izdigla iznad hiljada tona robe proizvedenih u Srbiji, a čiji su vlasnici upravo hrvatski tajkuni: Todorić, Tedeski, Gucić, Tuđman i drugi.

Da ne zaboravimo, čokoladica je prizvedena u gradu iz koga barem jednom godišnje hrvatski mediji prenose nedeljnu misu, dok pogađate, pravoslavni vernici iz tog grada nemaju tu priliku da na TV prate dešavanja u svojoj crkvi, na primer iz Knina. Kablovski operateri u Srbiji, ali baš svi, imaju u ponudi nekoliko kanala hrvatskih televizija. Koliko hrvatskih operatera ima u ponudi srpsku televiziju? Da pogađamo, ili da kažem?

E sad da zagazim u deo gde će me mnogi, pogotovo jugonostalgičari kritikovati. Mi u stvari živimo u kroatokratiji. Da se ne lažemo. I to ne od juče, nego barem jedno 70 godina. Pogubni rezultat takve orijentacije vidimo svakoga dana, a bojim se da će se ta orijentacija još silovitije osvetiti generacijama naše dece.

To što se naši političari, i to ne samo iz ovoga režima, nego i iz prethodnih, ponašaju snishodljivo ne znači da su pametni, pragmatični i mudri, nego da su kroatokrate. Čik da Vučić pripreti Todoriću! Ovaj bi ga  pljusnuo onako „ciganski“, i podsetio da je tu negde skoro izjavio da raste izvoz iz  Srbije u Hrvatsku, ne navodeći da se radi upravo o: Dijamantu, Dukatu, Grand kafi, Nekseu, Štarku... dakle iz Srbije DA, ali hrvatskih firmi.

I konačno da naljutim mnoge, za mene je merilo kroatokratije stanje ćirilice u Srbiji. Pogledajmo oko sebe i sve će nam biti jasno. Mi se utrkujemo da gazimo član 10. Ustava, kako bi on bio deplasiran i izbrisan u predstojećem razaranju Ustava, kao passé.

Na nedavno održanom Sajmu knjige u Beogradu, razgovarao sam sa jednim veoma uglednim srpskim inetektualcem, koji se obrušio na kroatokratični karakter naše stvarnosti, i to ilustrovao uplivom muzike iz Hrvatske, filmova, serija, čak i privrede.  Prišao sam mu i pitao ga: „Profesore, osvrnimo se. Oko nas nema ni filmova ni serija. Oko nas, pod kupolama Sajma je 90% latiničnih naslova. Zar to nije ilustracija onog o čemu Vi pričate“?

On je odgovorio: „Ne“!

Ja sam odgovorio: „Do viđenja“!