Гласање за ССП - још један српски аутогол у косовској утакмици

Други новембар 2015. године остаће засигурно у српској историји упамћен као суморан, тмурни дан, какав само национална издаја може да приреди. Тога дана група грађана која себе види као представнике српског народа у приштинском парламенту одушевљено је гласала за ратификцију ССП са ЕУ.

С обзиром на то да је ЕУ организација држава, овим гласањем та група грађана која се назива Српском је најдиректније и експлицитно признала Косово као независну државу. У то више нема сумње. Уосталом, Република Србија је потписник ССП одавно, па према томе, барем за нас Србе - и Косово. Па чему Срби у прииштинском парламенту ратификују нешто што је наша држава већ ратификовала?

Који је то толико узвишени циљ па да Срби са Косова и Метохије нанесу такав ударац својој држави и свом народу? Шта је то навело пре неки дан у Београду устоличеног представника Српске листе Славка Симића да онако егзалтирано обзнани да сви Срби који седе у приштинском парламенту гласају ЗА ратификацију ССП? Када већ Харадинај и Курти нису гласали ЗА, зар није најлогичније било да Срби буду барем уздржани? Да их се не тиче!?

Чему урушавање сопственог положаја? Зар заменик председника косовске владе Бранислав Стојановић само неколико сати пре овог срамног гласања није изјавио да српски представници „немају практични мeханизам“ да нешто више ураде за наше интересе?

Ратификација ССП је била снажан практични механизам. Зашто је прокоцкан? Докле ће Срби да дају све да не би добили ништа? Хоће ли овако прокоцкати и преостала два „механизма“: ратификацију споразума са УНЕСКО и Закона о оружаним снагама Косова?

Само недељу дана пре овог гласања ова група грађана је боравила у Београду. Тада је „обновљено јединство“, за многе неочекиваним кадровским решењима, и дато јасно усмерење: ко, кога и како треба да слуша. Стога је за говорницом у приштинском парламенту можда часније и природније било видети Александра Вулина, Марка Ђурића или чак и Александра Вучића, него Србе који „немају механизме“.

Како год било, и ко год био непосредни учесник овог експлицитног признавања још једне албанске државе на Балкану, историја ће запамтити да су косовско-метохијски Срби гласали за ту државу. Не група, већ сви. Не кочињењем, него конечињењем; не кополитиканством, а не коаполитичношћу и летаргијом... али сви!

(Аутор је председник Српског националног форума)