Да ли ће министар Вулин поднети оставку

Док су изненађени грађани Србије на различите начине доживљавали повратак неосуђеног хашког заточеника др Шешеља из тамнице у Схевенингену – његове присталице радосно, други грађани збуњено, а трећи уплашено или гневно, министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Александар Вулин једини је, како се чини, на прави начин оценио позадину ове одлуке Међународног трибунала за бившу Југославију. И не само да је схватио шта се иза доласка вође радикала крије, већ није оклевао да упозори овдашњу јавност, тачније, све оне који нису препознали прави циљ Хашког трибунала у овом случају. Он је, објаснио је министар, рушење српске владе и дестабилизација Србије.

“Данас “, како је изјавио А. Вулин, “Трибунал контролишу САД (зар то није случај откако је основан?), које су пустиле Војислава Шешеља из притвора и сад кроз његова уста говоре да ће рушити српску владу.” На крају, поручио је премијеру да је можда време да размисли о приоритетима спољне политике. Додао је министар и како је то његов лични став, да о њему још није разговарао са премијером и, разуме се, не зна да ли се он са њим слаже,

Повезујући повратак Војислава Шешеља са концима које повлачи Стејт департмент, Александар Вулин је вероватно изненадио нашу јавност, коју је несумњиво додатно збунило и овакво јавно иступање министра Вулина. Он је са групом истомишљеника 2008. напустио СПС због неслагања са проевропским путем странке и основао Покрет социјалиста, чији је данас председник и посланик у Народној скупштини.

На изборима 2012. и “поправним” одржаним две године касније, Покрет социјалиста и његов председник наступили су у коалицији коју је предводио СНС. Иако је пре освајања власти коалиција критиковала претходну Владу што жели да уведе Србију у Европску унију, сада је и сама одлучно кренула друмом “без алтернативе”, што, зачудо, А. Вулину није представљало сметњу за сарадњу, као што је то био случај 2008. са његовом бившом странком. Ако се све то зна јавља се недоумица - да ли министар овом приликом наступа као слободан стрелац, или је можда, ипак, гласоговорник коалиције.

И док се премијер још није изјаснио о мишљењу и предлогу министра рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, огласио се шеф српске дипломатије, несаломиви Ивица Дачић. Он је, како се и могло очекивати, изјавио да Србија неће мењати своје приоритете.

Под претпоставком да премијер (али не само он и министар спољних послова, већ и цела влада) размисли о приоритетима наше спољне политике и остане при садашњим, занимљиво је како ће на то реаговати Александар Вулин. Да ли ће, рецимо, ако је у начелу против постојећих приоритета, а добије одговор да се они неће променити, поднети оставку на место министра и вратити се новинарском позиву или ће се задржати на издвојеном ставу, а остати члан Владе?

Најава подношења оставке, сама по себи, још није знак да ће до ње и доћи. Прошле године у време потписивања Бриселског споразума, министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања био је директор канцеларије за Косово и Метохију. Пошто је споразум сачињен онако како је једино било могуће – неповољно по државу Србију и њене држављане на Космету – Александар Вулин је поднео оставку.

Његова одлука личила је на високо морални чин, обично неспојив са нашим политичким професионалцима, и била би за сваку похвалу да њен исход није био сасвим неочекиван (да ли?). Како је јавност обавештена, Срби са Космета организовали су прикупљање потписа молећи Александра Вулина да повуче оставку, што је он и учинио. Одустао је од оставке, али и од места директора канцеларије за Косово и Метохију, те се нашао на новом задатку - у Влади Србије.

Није лако предвидети како ће он реаговати ако Влада задржи садашње приоритете спољне политике наше земље, са којима се он отворено не слаже. А нема сумње да би било корисно и поучно да министар покаже како му се дела не разликују од речи.