Да ли је „велика“ коалиција СНС-ДС ипак могућа?

После још једног капитулантског споразума актуелни режим је себи највероватније обезбедио стицање статуса кандидата за ЕУ, чиме ће махати на предстојећим изборима, као јединим конкретним успехом на тзв европском путу. Сама кандидатура ипак неће садашњој власти обезбедити нов мандат, а сва истраживања јавног мњења показују да ће победу на изборима највероватније однети Српска напредна странка. Тај успех, ако га буде, неће ни напредњацима омогућити самостално формирање владе, већ ће и будућу највероватније чинити нека коалиција. Две странке сада чине све да привуку потенцијалне партнере, али за сада нико са сигурношћу не може дати одговор које ће странке чинити будућу владу. Комбинације су бројне, а искуство нас је научило да је у српској политици готово све могуће. Није реално очекивати коалицију ЛДП-а и ДСС-а, али све остало остаје у игри. Такође, иако СНС и ДС одлучно демантују било какву могућност за сарадњу у будућности, мало ко од аналитичара потпуно одбацује стару идеју могућег савеза ове две, сада непријатељске, странке.

Упркос почетној подршци, коју је ДС преко својих медија давао СНС-у због цепања СРС-а, између ДС и СНС је у међувремену изграђен велики анимозитет, а функционери и вођство обе странке готово свакодневно демантују могућност „велике коалиције“. Истовремено, из табора љутих противника СНС-а, радикала и социјалиста, стижу оптужбе да је таква влада врло могућа, а сумње подгрева и Динкићев УРС. Коалицију међутим не одбацују ни неки релативно неутрални актери, попут Расима Љајића, који је недавно изјавио да би влада СНС-а и ДС-а била могућа ако би се после избора нашли у пат позицији, и да би и једни и други тај савез представили “као нужно зло и брак из интереса”. Сличну оцену је дао и председник Социјалдемократске уније Жарко Кораћ, који је навео да је могућа тзв. економска влада националног спаса, у којој би могли да се нађу и лидери ДС-а и СНС-а. Орочена влада ДС и СНС би, према проценама, била повољнија него понављање изборног процеса, а по угледу на европску праксу она би била орочена на 12 или 18 месеци и у функцији решавања неколико јасно зацртаних циљева, након чијег остварења се расписују нови избори.

Оснивање СНС-а пратили су коментари да је та странка настала само да би се Тома Николић дочепао власти, а да је циљ целог процеса успостављање двостраначког система контролисаног од Запада. Евентуални улазак СНС-а у владу са ДС-ом, чак и у пат позицији, био би убедљива потврда тих оптужби, и питање је да ли би СНС, чије чланство већински није ни изблиза проевропско као њено вођство, уопште преживела владу са демократама и њиховим сателитима. СНС тешко може да преживи и евентуални неуспех на изборима, али катастрофални резултати ДС-ове владе и садашњи рејтинг СНС-а доводе ову партију у могућност да формира власт у коалицији са неким мањим партијама. То би, наравно, претпоставке о савезу са ДС учиниле излишним, али да би направила стабилну владу СНС мора да освоји бар 40% гласова, јер њени евентуални коалициони партнери, попут ДСС-а, немају велики рејтинг. Тиме би СНС капитализовала свој досадашњи успех и добила прилику да спроводи свој програм, који се додуше пречесто своди на логику „ми можемо боље од ДС“.

Ови избори ће бити пресудни за Српску напредну странку, и они ће свакако разјаснити њену даљу судбину. За сада је сигурно да ће странка успети да добије гласове великог дела незадовољних грађана, и стога је могуће да је повремено оживљавање идеје коалиције СНС-ДС покушај садашње власти да у бирачко тело напредњака унесе забуну и несигурност. Оптужбе о коалицији могу бити узроковане и страхом СПС-а од испадања из будућих комбинација, као и жељом радикала да што више оштете рејтинг СНС.

И после ових избора ће вероватно бити тешко формирати владајућу већину, осим у случају нечијег спектакуларног успеха. Ипак, највеће је питање да ли ће следећа власт бити формирана према вољи народа, или ће и она бити формирана уз притисак страног фактора. Избори ће надамо се, показати народну вољу, а формирање владе ће показати ко заиста влада Србијом.