Шабан Нурић – професор нове балканске елите

Транзициони хаос претворио је образовање у Србији, а и целом региону, у уносан и често преварантски бизнис, у коме се обрће велики новац, док разне школе и универзитети штанцују дипломце, магистре и докторе наука. Муштерије квазиакадемских институција често су, поред свршених средњошколаца, и припадници нове политичке елите, којима после година мукотрпног пробијања кроз блато политике диплома неког егзотичног факултета служи као потврда оствареног друштвеног статуса.  

Таквим академским грађанима знање наравно није превише битно, већ само звање, а од нових дипломаца често нису бољи ни професори. Недавно је откривен карактеристичан случај Шабана Нурића из Грачанице у БиХ, лажног професора  који је са фалсификованом дипломом угледног америчког универзитета Мичиген Стејт предавао уставно право на  више приватних универзитета у БиХ, Хрватској и Србији.[1] Нурић је доскора био један од најугледних предавача у БиХ, да би се открило да је реч о фалсификатору и преваранту, а цео случај су откриле бањалучке „Независне новине“, пошто су  добиле мејл незадовољних студената из Смедеревске Паланке, који су убрзо након што су започели предавања на једном факултету у Србији упутили протестно писмо.

Студенти су се жалили на лош квалитет наставе и неусклађеност градива с болоњским процесом, а „Независне“ су откриле да је Нурић 2009. успео да превари Министарство просвете и културе РС, које му је нострификовало и признало диплому доктора уставног права. На основу те дипломе Нурић је затим држао предавања на више приватних универзитета у региону, а такође се сазнало да је још 1978. уписао, али никад није завршио магистарске студије на Правном факултету у Београду. Положио је само један испит, али је универзитетима на којима је предавао подносио потврде да је магистар правних наука и да је магистратуру стекао у Београду.  Фалсификовао је и потврду Правног факултета Универзитета Западни Онтарио из Канаде да је тамо предавач, а оптужен је и да је на Интернационалном универзитету у Брчко дистрикту (ИУБД), на коме је такође предавао,  украо и лиценцирао три студијска програма са Факултета козметологије и естетике из Бањалуке.

После открића ове афере, Министарство просвете РС је поништило нострификацију Нурићеве дипломе, и најавило да ће све дипломе и испити које је он држао такође бити поништени. Међутим, управе универзитета на којима је Нурић предавао су запретиле тужбама, јер сматрају да је одговорност на Министарству, јер су га сви примали у радни однос на основу нострификоване дипломе. Нурић је иначе предавао у установама звучних назива попут Универзитета у Травнику, Правног факултета у Кисељаку, Високој школи “Примус” у Градишки, Универзитету за пословни инжењеринг и менаџмент у Бањалуци, Академији за пословну економију у Чачку. Сазнаје се и да је био ментор и неким познатим људима из јавног живота у Србији, али да наводно нико није знао да се ради о лажном професору.

Према проценама, у Србији је свака десета диплома лажна, а према неким подацима 40 одсто приватних универзитета и факултета у Србији тргује дипломама. Та трговина је толико узела маха да прети да потпуно обесмисли високо образовање на овим просторима. Стога је Шабан Нурић заправо само врх леденог брега који је испливао из мора корупције у образовању, али се ни у Србији, ни у региону за сада још нико није показао спреман да се ухвати у коштац са тим проблемом. Уместо тога, код нас се на пример актерима афере „Индекс“ са Правног факултета у Крагујевцу смеши застарелост поступка, док Балканом харају разни професори, магистри и интелектуалци Нурићевог типа.