Права Рома и двоструки европски стандарди

У редовним извештајима о стању људских права домаћих и западних институција и невладиних организација Србија се између осталог оптужује и за тежак положај и дискриминацију Рома. Истиче се да су Роми изложени сиромаштву, насиљу и друштвеном искључивању, а као посебан проблем обавезно се потеже и питање њиховог расељавања из нехигијенских насеља у Београду. Због азиланата, који су често Роми, Европски парламент је недавно усвојио нови механизам за евентуалну суспензију безвизног режима за земље региона, а Србији се сугерише да се с тим у вези што више ангажује на побољшању друштвено-економског положаја азиланата, односно ромске мањине.

Европска унија и по овом питању примењује двоструке сандарде, јер, иако би се очекивало да су у државама чланицама Уније проблеми са уклапањем Рома у друштво углавном решени, свакодневна пракса показује сасвим другачију слику, а Роми у Европи се суочавају са дискриминацијом, која у многим случајевима прелази и у отворени расизам.

Истраживање које су у мају обавили ЕУ и УН показало је, на изненађење аутора анкета, да се Роми у западној Европи сусрећу се са истом дискриминацијом као и њихови сународници у источној Европи, и да Роми у земљама „шампионима демократије“ имају веће проблеме са запошљавањем, образовањем, обезбеђивањем крова над главом и здрављем у односу на своје најближе комшије. Тек око 15 одсто Рома се школовало даље од основне школе, мање од 30 одсто прима плату за свој рад, док скоро половина живи без једне од основних ствари у кући - кухиње, тоалета, туша и електричне енергије. Извештаји Европске фондације за унапређење животних и радних услова такође потврђује да Роми у Европи живе у далеко лошијим условима него остатак становништва.

Однос западноевропљана према Ромима најјасније осветљава пример Француске, где се још од владе Николе Саркозија води неформали рат са Ромима досељеним из Румуније и Бугарске. Француске власти су у последње две године иселиле десетине хиљада Рома из њихових привремених кампова широм Француске, без обзира на протесте Европске комисије и људскоправашких организација.

У петак је француска полиција разрушила један ромски камп где је живело око 250 људи, а непријатељство и мржња према Ромима довели су до тога да  градоначелник града Шолеа изјави да „Хитлер није побио довољно Рома“. Такође, Мануел Валс, министар унутрашњих послова Француске, је позвао власт да истера из земље лутајуће Роме, пошто, према његовим речима, ту интеграција не помаже, јер се њихов начин живота много се разликује од француског. У Француској живи од 250.000 до 300.000 Рома луталица, од којих су већина француски држављани, али, како наводи Дојче веле, друштвена клима се променила и за Роме староседеоце, чије породице већ вековима живе у Француској, и који се све више третирају као грађани другог реда.

Нимало боља ситуација за Роме није ни у Немачкој, о чему пише Дојче веле, наводећи пример Низаћете Бислими, адвокатице ромског порекла, која је пре две деценије избегла са Косова. Бислими је после бројних негативних искустава на дводневној конференцији у организацији Дојче велеа и Друштва за југоисточну Европу изјавила да је Немачка и даље „у раљама антициганизма и расизма“ , а она је причајући о увредама којима је била изложена напоменула да у Немачкој ромска деца не могу да иду у школу заједно са немачком.  

Сами Роми, често због свог социјалног статуса и порекла, не могу, а некад ни не желе много да ураде много по питању сопствене интеграције и образовања, али према речима генералног секретара Савета Европе Торбјорн Јагланда, због економске кризе у Европи је све већа већа дискриминација, маргинализација и насиље над припадницима ромске мањине. Положај Рома у Србији такође је често врло тежак (а чији у Србији није), али по том питању Европа нема апсолутно никакво право да нас критикује и држи нам придике.