Далај-лама - борац за људска права или вук у јагњећој кожи?

Упркос оштром противљењу Пекинга, амерички председник Барак Обама је у петак, 21. фебруара, у Белој кући примио тибетанског верског вођу у егзилу Далај-ламу. Састанак је одржан иза затворених врата, без присуства новинара, а у званичном саопштењу за штампу може се прочитати да је „председник снажно поновио подршку за очување јединствених тибетанских верских, културних и језичких традиција и заштиту људских права Тибетанаца  у Кини“.

Ово је већ трећи пут да се амерички председник за време свог мандата сусреће са Далај-ламом и већ трећи пут изазива гневне реакције кинеског државног врха, уз опомену да овакви потези могу да озбиљно наруше традиционално осетљиве кинеско-америчке односе. Иако се актуелни XIV Далај-лама званично не залаже за отцепљење Тибета од Кине, већ за ширу аутономију за Тибетанце који живе како у кинеском аутономном региону Тибет, тако и у суседним кинеским провинцијама, Кинези се не либе да га назову „вуком у јагњећој кожи“ коме је управо независтан Тибет крајњи циљ.

Вашингтон је и овај пут нагласио став о Тибету као неотуђивом делу Кине, али се, у циљу „смањења тензија“, одлучио и на корак даље, па је поред oчекиваног позива Пекингу да настави замрзнути дијалог са представницима тибетанске владе у егзилу (Далај-лама се пре две године одрекао своје политичке улоге која је пренета на премијера ове владе Лобсанг Сангаја), именовао и свог специјалног координатора за питање Тибета. Уследило је саопштење кинеског министарства спољних послова којим се осуђује „коришћење такозваног проблема Тибета кога стране државе користе како би се мешале у кинеску унутрашњу политику“, као и јасан став да Пекинг не намерава да комуницира са америчким новопроглашеним специјалним изаслаником за Тибет.

Тибетанска влада у егзилу, непризната од стране Кине, овај састанак види као напредак у смислу континуираног залагања Далај-ламе за побољшање приступа у решавању питања везаних за статус Тибета. Остале организације које окупљају радикалније Тибетанце који се залажу за „ослобођење“ Тибета од кинеске власти, не крију своје разочарење резултатима сусрета: по њима је америчка подршка тибетанском питању сувише млака, а речи америчког председника уопштене.

На листи америчких замерки Кини, питање Тибета је високо рангирано, а Барак Обама је већ четврти амерички председник који се сусреће са Далај-ламом. Тибетански нобеловац ужива велики углед међу високим западним политичарима, са којима се редовно сусреће, па многи сматрају да је за успешно лобирање за питање Тибета у широј међународној заједници заслужна управо његова личност. Иако је већ више од пола века у егзилу, Дала-лама ужива огромно поштовање међу Тибетанцима у Кини, а ако уопште и дође до наставка дијалога са Пекингом, врло је вероватно да ће, сада већ седамдесетдеветогодишњи Далај-лама, због ауторитета којим располаже морати да поново преузме политичку улогу у овом дијалогу.

С друге стране, Кина западну забринутост за Тибет држи за лажну, а потезање питања о непоштовању људских права флоскулама. Пошто је Запад забринут због кинеске растуће економске, војне и политичке моћи, када нема шта да замери Кини, користи Тибет. И све остане на замеркама.

Крајем марта се, у Хагу, на Самиту о нуклеарној безбедности, очекује сусрет америчког и кинеског председника. Односи два председника се сматрају добрим, па је питање да ли ће се том приликом поменути и питање Тибета? Више је, међутим, вероватно да ће све прећутно остати на већ добро познатим ставовима обе стране. Зарад очувања традиционално осетљивих кинеско-америчких односа.