Dolazak Rio tinta ili još jedna velika pljačka Srbije

Mnogi su za australijsku kompaniju “Rio tinto”[1] čuli tek nedavno kada su mediji izvestili da su kineske vlasti uhapsile i osudile četvoricu direktora ove velike korporacije[2]. Australijski državljanin Stern Hu, jedan od direktora kompanije, osuđen je na deset godina zatvora dok su njegove kineske kolege osuđene na 14, osam i sedam godina zatvora zbog primanja mita od 13 miliona dolara, kao i za industrijsku špijunažu kineskih kompanija koje eksploatišu brojna rudna bogatstva ove ogromne zemlje.

„Rio tinto“ je britansko-australijska rudarska kompanija koja ima sedište u Londonu i Melburnu. Ova kompanija je osnovana još davne 1873. kada je međunarodni konzorcijum investitora od španske vlade kupio kompleks rudnika u blizini reke po imenu Rio tinto u Španiji. Od tada kompanija je postala jedna od vodećih svetskih rudarskih korporacija koja se bavi eksploatacijom ruda aluminijuma, bakra, uglja, uranijuma i dijamanata. Ne treba pominjati da pomenuta kompanija ima predstavništva po celom svetu.

Kompanija „BHP Biliton“, koja predstavlja najveću svetsku rudarsku kompaniju i koja je nastala 2001. godine spajanjem australijske BHP kompanije i britansko-holandskog „Bilitona“, ponudom od 147 milijardi dolara želela je da otkupi „Rio tinto“, ali je rukovodstvo kompanije odbilo ovu ponudu.[3]

Evropski prizvođači čelika su izrazili zabrinutost zbog mogućnosti da jedna kompanija preuzme monopol u istraživanju i eksploataciji ruda u čitavom svetu. Ali ovo nije kraj brigama antimonopolista pošto su i već pomenuti Kinezi više nego zainteresovani za kupovinu ove kompanije. Naime, Kinezi su bili u igri oko kupovine ove korporacije a visina njihove ponude iznosila je čitavih 200 milijardi dolara.[4]

Rio Tinto dolazi u Srbiju

Mineral jadarit, koji je u Srbiji otkriven 2006. godine, zbog sličnosti sa mineralom iz filma odmah je dobio egzotično ime “kriptonit”. „Rio tinto“ je odmah po otkriću vrednog i retkog minerala u jadarskom basenu u okolini Loznice, kao i u Janoku u okolini Kraljeva, došao u Srbiju kako bi mogao da u budućim rudnicima eksploatiše pomenuti mineral.

Bez obzira na to ko na kraju bude postao većinski vlasnik kompanije „Rio tinto“, gotovo je sigurno da će ova kompanija, koja svoje predstavništvo u Srbiji ima u vidu beogradske firma “Rio Sava eksplorejšn”, imati monopol na eksploataciju ovog vrednog minerala. Direktor pomenute srpske firme Nenad Grubin ističe da direktni troškovi dosadašnjih geoloških istraživanja premašuju deset miliona dolara[5], “dok su predstavnici ‘Rio tinta’ zadovoljni dobijenim rezultatima tako da planiraju da započnu izradu preliminarne studije izvodljivosti za eksploataciju jadarita”.

Ministarstvo rudarstva i energetike je navelo da se u sledećih nekoliko godina može očekivati otvaranje rudnika jadarita ukoliko sve bude teklo po planu.

Na osnovu svega ovoga možemo da zaključimo da je na pomolu još jedna u nizu trgovina srpskim prirodnim bogatstvom. Ne bi trebalo mnogo da nas čudi ukoliko naše političko rukovodstvo, u ime navodnih stranih ulaganja, dopusti da ova kompanija preuzme potpunu kontrolu nad eksploatacijom rudnog bogatstva naše zemlje jer “kako je ocenilo Ministarstvo rudarstva i energetike, otvaranje rudnika bio bi značajan ekonomski podsticaj i signal i drugim svetskim multinacionalnim kompanijama da dođu i ulažu u sektor rudarstva u Srbiji”.[6]

Pomenuti mineral je u basenu Jadra otkrio 2006. godine Kris Stenli iz Londonskog prirodnjačkog muzeja. Iste godine mineral je i zvanično proglašen za nov. Međutim, s obzirom na to da je istraživanje ovog minerala, čije je otkriće svojevremeno izazvalo ogromnu medijsku pažnju kako kod nas, tako i u svetu, sada gotovo palo u zaborav tako da se skoro u našoj javnosti više i ne govori o eventualnoj ogromnoj isplativosti njegove eksploatacije, pitanje je gde će završiti sredstva iz stranih ulaganja koja pokrivaju troškove istraživanja.

S obzirom na to da nema najnovijih izveštaja o toku istraživanja i planovima za otvaranje novih rudnika za eksploataciju otkrivenog minerala, čije je otkriće CNN proglasio jednim od najvećih naučnih otkrića 2006. godine, nameće se pitanje da li su svi poslovi, kao i ugovori, već sklopljeni ili će eventualna eksploatacija morati da sačeka bolje dane. U međuvremenu, moraćemo da sačekamo da neka druga kompanija sa “ogromnim stranim ulaganjima” poput italijanskog “Fijata” obezbedi bolji životni standard građanima Srbije.