Избор у тамном вилајету

Сви они који желе пад Бориса Тадића нашли су се пред дилемом коју можда најбоље описује стара и позната прича о тамном вилајету. Кајање нам следи у сваком случају - ко не буде гласао за Томислава Николића мораће бар једном у наредних пет година Тадићевог мандата да се покаје што доскорашњег председника није бар својим гласом покушао да збаци. Нажалост, и Томислав Николић, својом политичком стратегијом, коју све мање његових присталица разуме, а све више осуђује, пружа и превише назнака да ће се и онај ко буде изашао на други круг избора и гласао за њега и те како покајати.

Николићева одлука да и поред оптужби о изборној крађи изађе на други круг изазвала је лавину негативних коментара, посебно оних који су у њему гледали вођу неког новог 5. октобра. Лидер СНС је готово једногласно оптужен за неспособност, издају и договор са Тадићем, али је он, судећи по његовим изјавама, и даље убеђен у велике шансе за победу, након чега би, како најављује, доказао изборну крађу и започео борбу за нове изборе, попут Добрице Ћосића 1993.

Суочен са режимом који би у случају већих нереда зарад свог опстанка сигурно употребио силу, уз прећутну подршку Запада, Николић је одлучио да СНС не тражи победу на улици, већ да настави да пред институцијама Србије тражи правду, уз победу у другом кругу председничких избора. Николићев успех међутим није сигуран, иако је у првом кругу добио готов једнак проценат гласова. Тадић у другом кругу може да рачуна на гласове умирених СВМ, ЛДП, УРС, као и на већину бирача СПС, док Николић поред својих, може да рачуна на гласове ДСС-а, и једног дела СПС-а, те је његов пораз у другом кругу извеснији него победа. Зато излазак у други круг носи по њега велики ризик, јер би у случају пораза потврдио све оптужбе о себи, док би у исто време, поред парламентарних, обезбедио легитимитет и председничких избора, који је лидеру ДС-а после свих оптужби о крађи гласова сада преко потребан.

Нови избори би могли бити издејствовани и неучествовањем посланика СНС и (ДСС-а) у конституисању новог сазива скупштине, што би аутоматски онемогућило формирање нове владе. Николић се ипак одлучио за другачији пут, иако би пораз на изборима највероватније довео и до тешких потреса у СНС и постепеног расула у тој партији. Лидер напредњака ипак верује у успех, а уз повику на лопове сада користи буку око крађе гласова да себи додатно подигне рејтинг. Због огорчења грађана то ће можда и бити рецепт за успех, јер ће и поред општег одијума патриотске јавности, многи ипак изаћи на гласање, не да би гласали за Тому, већ да би срушили Тадића. И уколико заиста нема никаквих тајних договора између СНС и ДС, победа Николића би вероватно изазвала превремене изборе, на које би ДС изашла са много мањим шансама за успех.

Нажалост, ни његов противкандидат у досадашњој политичкој каријери није показао превише особина којима би грађане уверио да би функцију председника републике обављао часно и у оквирима предвиђених надлежности. Грађани ће тако на предстојећем другом кругу председничких избора имати прилику да бирају између два зла, али и прилику да да се реше Тадића и његове камариле. Шта год изабрали, сигурно је само да ћемо имати довољно времена да се натенане кајемо.