Још један некажњени амерички ратни злочин у Авганистану?

Данас, 11. марта, догодио се злочин без преседана у Авганистану. Амерички војник је, према првим извештајима медија, изашао из своје базе смештене у провинцији Кандахар и упао у најмање три куће – пуцајући по цивилима који су се затекли на лицу места. Према извештајима очевидаца и локалних званичника погинуло је најмање 15 цивила али вероватније је да је број жртава и већи.[1]

Сукоби и нетрпељивост локалног становништва у Авганистану и међународних снага све више се појачавају. Последњи пример било је паљење примерака Курана у америчкој бази у Баграму, што је изазвало нереде и сукобе са локалним властима широм Авганистана у којима је погинуло најмање деветоро људи – укључујући и двојицу америчких војника. Након паљења исламске свете књиге уследило је извињење председника Барака Обаме, које није много помогло у смиривању ситуације. „Извињења су лажна. Свет треба да зна да је Америка против ислама”, изјавио је ирански имам Ахмад Катами, рекавши да спаљивање Курана није било грешка већ потез који је учињен са намером.[2] Званичне авганистанске власти непрестано улажу протесте међународним коалиционим снагама због све већег броја цивилних жртава, мада то није уродило плодом па се њихов број непрестано повећава.

У једном ваздушном нападу, који је извео амерички борбени хеликоптер, на школу у провинцији Нангархар рањено је девет ученица, заједно са домаром школе. Званичници међународних коалиционих снага, као и обично, понудили су сасвим циничну аргументацију у облику извињења и саопштавања да је “истрага и даље у току”. У кратким цртама, све америчке изјаве након “инцидената” у којима страдају цивили могу се свести на потпуно исти шаблон који укључује нејасне и немуште покушаје објашњења злочина против човечности.

Овакво поступање коалиционих снага – пре свега америчких војника – може само продубити спиралу насиља и довести до јачања кохезије између локалног становништва и авганистанских талибана. На протестима против паљења Курана већ су се могле чути пароле “смрт Америци”, као и пароле подршке талибанима.

“Себични Американци морају извући поуку из руског пораза и морају престати да воде бесмислену битку са високо мотивисаним Авганистанцима и повући своје освајачке снаге што пре”, гласила је порука коју су талибани мејлом доставили медијима на 23. годишњицу повлачења снага Совјетског Савеза из ове земље.[3]

Америчке јединице и њихова команда као да је изгубила компас и више не разликује авганистанске цивиле од талибана – што изазива све већи гнев локалног становништва. Можемо само да замислимо какав ће утицај на расположење и стање духа Авганистанаца имати ратни злочин који је починио амерички војник у Кандахару. Ипак, тешко је замислити да паљење Курана и данашњи ратни злочин нису повезани и да представљају изоловане инциденте. Такође, тешко је замислити да је један усамљени амерички војник самоиницијативно извршио масакр цивила у њиховим кућама у Кандахару. Наведено убијање цивила почиње да личи на систематски приступ рату у Авганистану, који укључује репресивне мере у циљу застрашивања становништва. Али, Американци су заборавили на руски пораз и, што је најважније, заборављају на менталитет грађана Авганистана – злочини попут данашњег само могу зближити Авганистанце и изазвати додатну мржњу према НАТО трупама са несагледивим последицама. Чини се да су припадници америчких јединица фрустрирани немогућношћу да директно униште талибане и да се сада свете тако што убијају цивиле, можда чак и по одобрењу и/или директној наредби. При томе не смемо да заборавимо још једну кључну чињеницу – Американци су директно помогли долазак талибана на власт наоружавањм радикалних исламиста ручним ПВО системима типа “Стингер” којима су обарани руски хеликоптери. Након повлачења руских снага избио је грађански рат у коме је пала комунистичка влада и тако отворен простор да талибани преузму власт у Авганистану 1996. године. Другим речима, Американци кусају оно што су сами закували још током руске интервенције у овој земљи.