Како "напредњаци" пореде реформу правосуђа и бомбардовање Србије 1999.

Према постојећем односу снага у Народној скупштини, није се ни могло очекивати да ће опозициони посланици успети да спрече изгласавање специјалног закона о изградњи “Београда на води”. Они, међутим, нису искористили повољну прилику да недовољно обавештеној јавности у Србији укажу на погубне последице овог пројекта – било да се тај град у граду Београду подигне или остане недовршен.

За то су имали много аргумената и оцена стручњака, али уместо да их разложно и смирено саопште грађанима Србије користећи скупштинску говорницу, они су се – изазвани – свађали са председницом Скупштине и посланицима СНС-а. А потпуну неодговорност показали су приликом гласања. Само су деветорица посланика била против “Београда на води”. Остали, изгледа, нису ни присуствовали седници или су можда отишли пре краја.

Зачетник непријатне атмосфере у српском парламенту била је Српска радикална странка, тачније, њен оснивач Војислав Шешељ. Политички противници су се омаловажавали, вређали, поливали водом...када су говорили оно што се радикалима не свиђа, а они то оцењивали као штетно по Србију... Ни посланици осталих странака нису остајали имуни на овакве начине вођења “парламентарне борбе”, те су свађе и увреде постале редовна појава. Радикала данас више нема у Скупштини, већина их је прешла у СНС, али, разуме се, није променила свој ранији стил говора и ”поштовања” неистомишљеника. Тако се на другом каналу РТС-а скоро сваки пут кад заседа Скупштина приказује својеврсни ријалити шоу само знатно скупљи по државу од оних које емитују таблоидни канали.

Није ништа необично да се посланицима опозиције понуде бесплатне услуге психијатра, а да они реагују још горим изразима и речима. Нема сумње да напредњаци тако нешто и прижељкују, јер се онда тема расправе заборави, а скупштинско заседање искористи за обнављање старих увреда.

Оне су мање-више већ добро познате и не завређују посебну пажњу, сем кад неко не смисли нешто сасвим изузетно, као посланик СНС-а Драган Николић. Он се пре неки дан “ прославио” чудовишном изјавом да је акција НАТО била хуманитарна активност у односу на активност која је предузета у време реконструкције правосуђа 2010. године када да је више од 900 судија и тужилаца остало без посла.

На њу је реаговао Јанко Веселиновић, заменик шефа посланика СДС-а, оценивши да је срамно и скандалозно што је акцију “Милосрдни анђео” назвао хуманитарном, чиме је увредио и посланике и породице погинулих у НАТО агресији, када су страдале хиљаде грађана, уништена инфраструктура, убијана и деца, међу њима и мала Милица Ракић... Када је тражио да га Маја Гојковић казни, она је одговорила како није чула шта је Николић рекао, док је он касније рекао новинарима како је реформу правосуђа из 2010. “ у жару објашњавања” упоредио са акцијом НАТО, а да је опозиција из контекста (ах, тај контекст!) из целокупне изјаве извукла ту реченицу, и да он није имао злу намеру.

Да ли из страха да им Вођа не замери што одступају од страначког једноумља или што им се допало језгровито поређење Драгана Николића, тек нико од посланика владајуће коалиције није рекао да му она због нечега смета. Само се неуморни и неизоставни Зоран Бабић потрудио да за јавност протумачи шта је његов колега посланик, заправо, хтео да каже, понављајући како он није имао намеру да било кога увреди.

Као и у безброј других прилика досад, када напредњаци говоре о манама и лошим одлукама претходне власти, некако увек сметну с ума да у њој није учествовала само Демократска странка, већ и њихови садашњи коалициони партнери: СПС, ПУПС, Јединствена Србија, СДА Расима Љајића, а и некадашња Г17, из које су многи успешно прелетели у СНС, те су им заборављени и опроштени сви греси почињени у сарадњи са демократама.