Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Ko je gospodar na zemlji koju nazivaju Bosna
Komentar dana

Ko je gospodar na zemlji koju nazivaju Bosna

PDF Štampa El. pošta
Dragiša Spremo   
sreda, 13. jul 2011.

Za istoriju se slikovito kaže da je učiteljica života. Ona to stvarno i jeste, ali samo za one koji tu istinu prihvataju kao takvu. Znamo, međutim, da je mnogo onih i među pojedincima i među društvenim grupama koji toj činjenici ne pridaju važnost. Oni je najčešće ne osporavaju, ali po nekoj nasleđenoj inerciji ipak postupaju suprotno onome što im ponovljena i proverena iskustva govore.

Sa takvim slučajevima neretko se susrećemo upravo na onim našim prostorima, gde su se u bližoj i daljoj prošlosti odvijali dramatični istorijski događaji i gde bi upravo nataložena politička i životna iskustva trebalo da budu najbolji putokaz za budućnost.

A taj, prividno jednostavan, nauk, stvaran kroz mnoge decenije i brušen pokolenjima iza nas, često ostaje izvan naših interesovanja i domašaja. Otuda nije čudno da neke nelogičnosti, kontroverzne i konfliktne pojave sa kojima se susrećemo ponekad izgledaju nerešive.

Aktuelan primer za odbojan ili, čak, ignorantski odnos prema istorijskom iskustvu, za razne neusaglašenosti i pogrešne iskorake, je sadašnja Bosna i Hercegovina. Tri danas konstitutivna (jednakopravna) naroda sa ovih prostora – Srbi, Hrvati i Bošnjaci – vekovima su živeli pod istim nebom i zajednički proživljavali sudbinu svoga vremena. Ali nikad na isti način, jer je sve zavisilo od toga – kako bi rekao Kočićev David Štrbac – ko je bio gospodar „na zemlji koju nazivaju Bosna“.

U doba turske viševekovne okupacije domaće islamizovano stanovništvo uživalo je razne privilegije i bilo u svakom pogledu favorizovano. Austro-ugari su ovde, po sopstvenom iskustvu i interesu, stvarali privredu i državnu upravu, osvajajući prostore i vlast u Bosni – pored ostalog i tako što su plodne ravničarske predele u Lijevču polju i Bosanskoj Posavini masovno naseljavali katoličkim življem i, neretko, pokatoličavali domicilno stanovništvo. A u bližoj i daljoj prošlosti bilo je i drugih okrutnih gospodara, pridošlih sa raznih strana. Otuda toliko poznatih i masovnih stratišta – raznih Jadovna, Prebilovaca, Dretelja, Korićanskih i drugih jama.

Ovde je ponovo iskrsao problem oko poimanja ustavnog načela konstitutivnosti – ravnopravnosti tri naroda u BiH, pa već devet meseci nakon provedenih izbora nikako da se formira skupštinska većina i izvršna vlast. Tako državne institucije nastavljaju da rade u tehničkim mandatima.

Zar ta opora i tragična iskustva nisu dovoljan nauk da Bosna i Hercegovina, zemlja različitih kultura, vera i nacija, opterećena teškim nasleđem iz svoje bliže i dalje prošlosti, ne može opstati mirna, bezbedna i homogena – ukoliko njene glavne verske i etničke skupine ljudi nisu politički, ekonomski, kulturno i na sve druge načine ravnopravni. Uporno istrajavanje na konceptu centralizacije državne uprave i ekonomije, uz radikalne izmene dejtonskih rešenja, čemu neskriveno teže Bošnjaci, neizbežno vodi u nove podele i konflikte.

Nakon gorkih iskustava iz Drugog svetskog i ovog poslednjeg, građanskog, rata u Bosni i Hercegovini postavlja se pitanje kome bi te obnovljene podele i konflikti mogli da koriste. Narodima u BiH svakako ne.

Primer koji podstiče na ovakva razmišljanja je poslednja sednica Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH i neuspeo pokušaj izbora mandatara za predsedavajućeg Ministarskog veća BiH Slave Kukića, što je, s obzirom na neregularnosti u izbornom postupku i očekivano. Najsažetije rečeno, ovde je ponovo iskrsao problem oko poimanja ustavnog načela konstitutivnosti – ravnopravnosti tri naroda u BiH, pa već devet meseci nakon provedenih izbora nikako da se formira skupštinska većina i izvršna vlast. Tako državne institucije nastavljaju da rade u tehničkim mandatima.

Prema slovu i duhu Ustava BiH, zakonodavna i izvršna tela na državnom nivou formiraju pobedničke stranke u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, ali tako da na glavnim državnim funkcijama budu ravnomerno (na propisani način) zastupljeni predstavnici sva tri konstitutivna naroda – Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Uz to se traži i njihova rotacija po isteku mandata.

A šta se na javnoj sceni sada događa? U Federaciji BiH stvorena su dva postizborna bloka. Jedan čine „platformaši“, probošnjačke stranke okupljene oko SDP, dok drugi sa hrvatskom većinom i najvećim brojem osvojenih glasova Hrvata čine HDZ BiH i HDZ 1990. Socijaldemokrati Zlatka Lagumdžije, koji u svojoj partiji okupljaju uglavnom Bošnjake i zanemariv broj Srba i Hrvata (i to uglavnom onih koji su nastanjeni u samom Sarajevu i okolnim gradovima sa bošnjačkom većinom), dali su sebi za pravo da kao navodno „multietnička“ stranka u FBiH imenuje kandidate za najviše funkcije iz reda sva tri naroda. Na tome uporno insistiraju i pored činjenice da se tome protive druga dva naroda, koji insistiraju na svojim legitimnim predstavnicima, tj. onima koje podržava većina izbornog tela i koji bi tako predstavljali istinske predstavnike svog naroda.

Zbog igre „gluvih telefona“ i nesporazuma koji su tim povodom nastali, a sve u nastojanju SDP BiH da potpuno ovlada političkom scenom BiH, nastala je ova situacija provizorija iz koje se još ne vidi izlaz.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner