Крај "ружичастог" живота у ЕУ

Грађанство Србије је већ толико омамљено проевропском пропагандом да живот у ЕУ готово да више и не може да замисли другачије него као испуњење сна о добром животу, који ће почети истог тренутка кад нас Европа прими у своје окриље. И док се влада сизифовски мучи да докаже да после свих шамара заслужује бар ратификацију ССП-а, ојађена Србија гледа на Унију кроз ружичасте наочаре, а грађани заслепљени пропагандним сјајем не виде ни балване у својим, а камоли европским очима. При томе, ни земље чланице ЕУ нису нимало имуне на проблеме које муче Србију, попут корупције и непотизма.

Последњи пример таквих друштвених порока десио се баш у колевци парламентаризма и модерне демократије, односно у Великој Британији, тако омиљеној и поштованој међу нашим ентузијастима. Недавно је објављено да је Дејвид Лоз, члан тамошње Либерално демократске партије и главни секретар у Министарству финансија нове владе морао да поднесе оставку зато што је откривено да је од 2001. до 2009. новцем пореских обвезника плаћао стан свом дугогодишњем љубавнику. Да прекршај буде још тежи, Лоз је други човек у овом министарству задужен управо за смањење буџетских трошкова, при чему је његова љубав пореске обвезнике коштала само 40.000 фунти. Законом из 2006. посланицима у Британији је забрањено да изнајмљују станове својим партнерима, што показује да су се љубавна гнезда и раније градила државним парама, а Лоз је свој поступак правдао тиме што је сматрао да није прекршио закон јер, како је рекао, са својим партнером није живео у законски регулисаној заједници.

Иако је пар своју везу држао у тајности, афера је ипак откривена, а неопрезни секретар се извинио и обећао да ће одмах вратити новац који дугује. Овакав случај злоупотребе ипак није изузетак за Британију, чија је јавност прошле године била запањена када се открило да су се посланици парламента разбацивали државним новцем. Спроведена истрага је показала да су поједини посланици користили јавни новац за отплаћивање хипотека, поправку тениских терена, куповину луксузног намештаја, па чак и за трошкове попут замене сијалица у кућама, чишћење базена и куповину хране за кућне љубимце.

Ситуација у парламенту и најновији случај високог чиновника нове владе само су делић проблема британског друштва, а да је стање озбиљно, сведочи и излагање новог премијера Дејвида Камерона, који је недавно саопштио да је земља у тежој финансијској ситуацији него што се претпостављало, и да ће бити неопходна драстична смањења буџетских трошкова да би се избегла дужничка криза попут оне у Грчкој. Британски буџетски дефицит износи око 226 милијарди долара, односно 11 одсто националног бруто производа, што је један од највећих дефицита међу развијеним земљама, а Камерон је објаснио да је Грчка упозорење шта може да се догоди земљама које настављају да троше далеко више него што имају.

Упозорење Дејвида Камерона говори да је и у Британији откуцало пет до дванаест, а да је време слатког и ружичастог живота очигледно завршено, као уосталом и у остатку Европе. Слаткоречива реторика и нереални снови се у једној по једној држави ЕУ претварају у нимало веселу реалност. Европа више на себе не гледа ружичастим наочарама, и очигледно је да је време да то исто уради и Србија. Јер, што више буде веровала у бајке и снове које сада сама сања, буђење ће бити све теже, а наркотизовани српски европски сан ће се претворити у кому.