Нобелова награда за ратове и убијање деце

Прогони ме ових дана слика трогодишњег дјечака који се утопио са братом и мајком у покушају да побјегну од рата у Сирији. Као да ми нешто каже да нисам довољно учинио да укажем на кривце за смрт овог дјечака и друге дјеце, за убијања, разарања и патње милиона људи на подручјима која су захваћена кризама и ратовима који се воде због америчких или нечијих других империјалних интереса.

Слика несрећног дјечака, кога је избацило море на обалу, другачија је од свих других, она се не може гледати, отплакати, прећутати и заборавити.

Ова слика опомиње и подсјећа на сву нехуманост, неправду и разврат овог свијета, сву побијену дјецу и изгинуле у свјетским и другим ратовима у последњих сто година,  све жртве од Хирошиме и Нагасакија до Авганистана, Ирака, Либије, Сирије и Украјине и све Хитлере и друге крвнике 20. и 21. вијека.

Ћутање већине медија, политичара, интелектуалаца, цивилних активиста и других о узроцима оваквих трагедија и одговорности оних из врха свјетске пирамиде зла има обиљежја саучесништва у убијању дјеце и других. Истина, медији су објавили и пренијели слику убијеног дјечака, а све друго што је  објављено у вези са овим било је лешинарење, само једна од вијести у црној хроници коју памтимо дан или два, плаћено нарицање, свођење трагедије на избјеглички проблем, манипулисање да је смрт дјечака на савјести свијета и покушај да се сакрије одговорност најодговорнијих за ову и сличне трагедије.

Врхунац лицемерја је када француски премијер, као један из групе одговорних свјетских политичара, уз слику убијеног дјечака поручује да је потребна хитна акција и европска мобилизација, или када Анђелина Џоли критикује развлашћене и немоћне Уједињене нације за постојање проблема избјеглица из Сирије и других ратом захваћених подручја, умјесто да осуди САД за изазивање ратова и постојање избјегличког проблема. Проблем избјеглица рјешава се једино заустављањем и одустајањем од садашњих и будућих ратова, јер само тада неће постојати проблем због којег већина жели отићи из ратом захваћених подручја.

Најодговорнији за смрт трогодишњег дјечака је предсједник САД Барак Обама због тога што је подстицао и одобрио рат у Сирији који је изазвао убијања, разарања, избјеглице и другу деструкцију. Да је Барак Обама оправдао добијену Нобелову награду за мир, промијенио империјалну америчку политику и одустао од рата у Сирији и другим државама, дјечаци Ајлан и Галип, као и њихова мајка, били би живи, не би било избјеглица и не би милиони Сиријаца, Ирачана, Либијаца и других били убијени, расељени и унесрећени. 

Бараку Обами треба одузети Нобелову награду за мир коју је незаслужено добио, а уколико се то не учини, сви добитници би требало да врате ову награду или да одустану од њеног пријема. Такође, Бараку Обами и другим заштићеним треба бити суђено због одговорности за ратне и друге злочине.

Да би било мање неправде, зла, ратова, убијања и других трагедиј,а потребно је срушити успостављени свјетски поредак. Битни предуслови за то су одустајање или спријечавање САД и других држава у остваривању империјалних и неоколонијалних циљева, реафирмисање улоге Уједињених нација, иступање или одустајање од чланства и учешћа у НАТО и другим међународним организацијама које су у служби америчких и других интереса, онемогућавање да се САД и друге државе мијешају у унутрашње ствари суверених држава, небирање и неподржавање политичара који служе или се не супротстављају оваквим интересима и стварање свјетског покрета отпора империјалној политици и циљевима америчког и других режима.

Аутор је предсједник Центра за хуману политику