Предлог платформе за независност Косова

“Циљ Предлога платформе за преговоре између Србије и Косова је добијање могућности да се општине територијално повежу, без територијалног ентитета, са широком аутономијом и могућношћу повезивања са Београдом у неким областима. За узврат, Београд би требало не да призна Косово већ да се договори о непротивљењу укључења Косова у међународне институције”, изјавио је за јучерашњи број Политике Владимир Тодорић, један од оснивача организације под називом “Центар за нову политику”.[1]

Политика је пренела предлог Центра за нову политику који наводно мора решити три проблема: питање суверенитета, питање укључења Косова у међународне институције, као и питање односа српске и албанске заједнице на Косову. Међутим, Предлог платформе није ништа друго него „предлог“ за одустајање од виталних државних и националних интереса на Косову, јер он подразумева de facto признање независности Косова упркос томе што његови предлагачи из Центра за нову политику[2] тврде да Србија не треба да призна Косово.

Један од тачки предлога гласи да Косово добија законодавну, судску, извршну и монетарну власт с тим што наравно, Србија уколико учини наведене “уступке” више не би могла да организује изборе на Косову. Оно што би пак Срби на Косову добили овим Предлогом платформе јесте формирање савеза општина, који не би био територијалног карактера, већ би се заснивао на што већој самосталности општина са већинским српским живљем које би се огледало у томе да би поменуте општине добиле што више надлежности, пре свега у образовању, здравству, социјалној заштити као и своју полицију.

Када је у питању статус Косова у међународним институцијама “Споразум између Србије и Косова би се по питању преноса законодавне самосталности угледао највише на Вестминстерски договор који је британска круна потписала са Аустралијом, Новим Зеландом, Канадом и Јужном Африком 1931. године. Такође, споразум са Косовом би се по питању укључивања Косова у међународне институције угледао на Основни споразум између две Немачке а по уставном односу две националне заједнице на Охридски и Дејтонски споразум”.

У вези са самим Предлогом платформе Тодорић је изјавио да “Национални интерес мора бити јавна ствар. Због тога желимо да овим папиром покренемо и јавност и политичаре да се напокон преузме иницијатива и да у будућности тражимо подршку за неки наш предлог уместо да се политика оријентише на блокирање нечијег другог предлога”.[3]

Циљ, макар како наводи лист Политика, објављивања овог предлога јесте заправо покретање јавне расправе о питању будућег статуса Косова. Овај циљ, уколико је то заиста и била намера, свакао је постигнут, јер ће овај Предлог платформе због своје природе сигурно покренути лавину реакција, међутим, пре него што закључимо коментаром о вредности овакве платформе морамо бити апсолутно објективни јер је Тодорић потпуно у праву када каже да национални интерес мора бити јавна ствар, што у земљи чија власт поштује темељне националне интересе, представља основно начело. Али пошто политички врх Србије на челу са Борисом Тадићем најгрубље крши овај постулат, наведимо само пример фантомске резолуције о Косову, онда је ова иницијатива Центра за нову политику за сваку похвалу.

Поред тога, апсолутно је тачно да Србија треба да заузме далеко активнији приступ када је у питању одбрана њених интереса, али Предлог платформе у оваквој форми не представља ништа друго већ признање независности Косова. Уколико би држава Србија одустала од противљења укључењу Косова у међународне институције то није ништа друго него прећутно признање а не види се, на основу последица које би неизбежно уследиле, у чему је суштинска разлика између прећутног и јавног признања статуса независности Косова. Наравно, међу аналитичарима власти толико хваљени “компромис” са ЕУ на који је Борис Тадић пристао управо представља припрему терена за једно такво прећутно признање Косова за које би актуелна власт имала пуну подршку Брисела.

Дакле, овај предлог не представља Предлог платформе за договоре између Приштине и Београда, већ представља документ о фактичком признању независности Косова, што би Србе који живе на Косову оставило у веома незавидној позицији. Нажалост, нема сумње да ће актуелна власт у Србији поздравити овакву форму платформе која би јој омогућила да учини још један у низу “разумних компромиса”.