Provokacije i varnice iz Novog Pazara

Provokacija Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) u tehničkom mandatu, koje je u okviru obeležavanja Godine bošnjačkog kulturnog nasleđa postavilo spomen-tablu osuđenom ratnom zločincu Aćifu Hadžiahmetoviću još nije dobila epilog kakav je najavljen na nedavnom sastanku Vlade Srbije. Otkrivanju spomen-ploče prisustvovali su i predsednik BNV Esad DŽudžević i ministar Sulejman Ugljanin, čije je prisustvo navelo potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da od njega zatraži objašnjenje. Ministar je međutim čvrsto stao iza poteza BNV i pisanje medija ocenio kao gomilu zlonamernih laži koje podstiču međunacionalnu mržnju“, a isticanje činjenica o Hadžiahmetovićevim zločinima Ugljanin je ocenio kao pokušaj „da se gebelsovski tretira bošnjačko pitanje“. Rasprava o Vladi završena je zatim mlakim zaključkom da ministarstva kulture i pravde pokrenu inicijativu za uklanjanje ploče, i da, kako je saopšteno, pripreme predlog mera da sporni istorijski događaji ne ugroze dobre međunacionane odnose i antifašističko opredeljenje vlade.

Iako je reč o događaju koji smišljeno cilja na pogoršanje međunacionalnih odnosa u Raškoj, nadležna ministarstva se još nisu oglasila predlogom najavljenih mera, a sporna ploča još nije uklonjena. Reakcije države još nema, a Esad DŽudžević je čak zapretio da će njenim skidanjem država na sebe preuzeti odgovornost za sve što bi moglo da se dogodi posle toga. Ujedno je nezapaženo prošlo da je spornom skupu prisustvovao i govorio tek imenovani državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Muhedin Fijuljanin, koji je tada rekao da je „srećan što se na prigodan način odaje počast jednoj od naših znamenitih ličnosti“ i „što budućim generacijama može da se približi uvid u našu prošlost“.

I Ministarstvo prosvete i nauke ostalo je nemo na izjavu svog činovnika, a njegov stav, kao i reakcija Esada DŽudževića, svedoče da je jedan deo muslimanske populacije u Raškoj jasno stao iza dela i ideologije aktivnog saradnika nacista i čoveka odgovornog za smrt više hiljada Srba i deportaciju Jevreja u tom delu Srbije. U skladu s tim, Bošnjačko nacionalno veće je iniciralo je i pokretanje procesa za rehabilitaciju Hadžiahmetovića, koga su vlasti posleratne Jugoslavije osudile kao izdajnika i narodnog neprijatelja i streljale 21. januara 1945. godine. Kljuni argument za rehabilitaciju oni nalaze u njegovoj organizaciji odbrane Novog Pazara od napada četnika u decembru 1941, dok se brojna zlodela i masakri nad Srbima i njegovo učešće u deportovanju Jevreja potpuno prećutkuju.

Podizanje spomen-ploče i jednostrano tretiranje njegove istorijske uloge pokazuju da je u jednom delu muslimanske populacije preovladao ekstremizam prikriven potrebom za negovanjem i obeležavanjem bošnjačke tradicije, koji ne priznaje tuđe žrtve. Velika je opasnost što deo Bošnjaka svoj tanak idenditet traži i gradi u ratnom zločincu, nosiocu hitlerovog gvozdenog krsta i zagovorniku Velike Albanije, a velika je sramota po državu Srbiju koja poštovace lika i dela Aćifa Hadžiahmetovića, koji su svog „favorita“ istorije Drugog svetskog rata, izabrali na nacionalnoj i šovinističkoj osnovi, nagrađuje ministarskim mestima i položajem sekretara u Ministarstvu prosvete.

Njihov stav ipak ne dele svi pripadnici bošnjačke populacije, a od postavljanja spomen table ogradila se politička opcija okupljena oko Rasima Ljajića. On je naveo da su zakonske procedure u ovom slučaju potpuno zaobiđene, pošto je 30. jula od lokalne samouprave zatražena dozvola za isticanje table, a da je ona zatim postavljena 4. avgusta, bez odluke Skupštine opštine u Novom Pazaru. Ljajićevo objašnjenje pruža povod da se postavi jednostavno pitanje – ako se znalo za namere BNV, i odavanje počasti osuđenom ratnom zločincu, zašto je uopšte dozvoljeno da se tabla postavi i zašto se nije reagovalo pre nego što je problem uopšte i nastao? Neodgovarajuća reakcija pruža povod da se zaključi da je i nova vlada krenula taktikom netalasanja i nereagovanja na pojedine događaje u Raškoj, u nadi da će predstavnici Bošnjaka sami rešiti tamošnje probleme.

Ovakav stav međutim umnogome zatvara prostor za reakciju države kada dođe do najgrubljeg ugrožavanja međunacionalnih odnosa i izazivanja verske i nacionalne mržnje, poput slavljenja Aćifa Hadžiahmetovića, odnosno Aćifa Bljute. Politička situacija u Raškoj jeste relativno nestabilna, i činjenica je da Vladi nisu potrebni sukobi u ovom delu Srbije, ali pasivno reagovanje na ovakve događaje nimalo ne dorpinosi smirivanju situacije, već samo ohrabruje ekstremni deo tamošnjeg stanovništva. U takvim sredinama nekad je i mala varnica dovoljna da raspali veći požar, ali je onda potrebno na vreme sprečiti da se varnica uopšte i pojavi.