Раскол међу побуњеницима као крај НАТО сценарија у Либији?

Права слика о стању у редовима побуњеника избила је у јавност убиством бившег главнокомандујућег генерала либијских побуњеника Абдула Фатаха Јуниса, који је највероватније убијен по налогу председника тзв. прелазног побуњеничког већа Мустафе Абдуле Џалила.[1] Интересантно је да је то исто “прелазно веће” Британија недавно признала као легитимну, тобоже прелазну, власт у Либији.

Тело генерала Јуниса, који је командовао сепаратистима, пронађено је око четрдесет километара од Бенгазија, главног упоришта побуњеника. Он је убијен након што је позван на суд како би се изјаснио о оптужбама да још увек сарађује са либијском Владом Моамера Гадафија. Највероватнији налогодавац убиства, Мустафа Џалил, некада је био либијски министар правде који је на смрт осудио доктора који је по националности био Палестинац, као и медицинске сестре из Бугарске које су наводно заразиле децу вирусом AIDS-а.

Чињеница је да убиство генерала Јусуфа неће проћи некажњено од стране припадника његовог сопственог племена који су сада жељни освете. И више од тога, ово највероватније представља увод у велики раскол међу побуњеницима који су показали да нису у стању да, чак ни уз свакодневну подршку НАТО-а, поразе регуларне јединице либијске војске које су остале одане власти у Триполију. Да је ситуација за побуњенике све тежа показује и хаос који је завладао на улицама Бенгазија након убиства генерала Јусуфа. “Након јучерашњег убиства војног команданта сепаратиста, у Бенгазију је завладао хаос, преносе агенције. Чланови племена којем је припадао убијени генерал подигли су устанак против сепаратистичких власти. Наоружани ватреним оружјем дошли су до хотела Тибести, у којем је смештено тзв. Прелазно веће, отворили ватру и сукобили се са чуварима. Чланови неколико племена придружили су се племену убијеног генерала и све је већи број незадовољника сепаратистичком владом. Очевици из Бенгазија јавили су да су чланови тзв. Прелазног већа евакуисани из Бенгазија на сигурнија места због страха од освете.”[2]

Осим тога, у Бенгазију су истакнуте зелене заставе државе Либије што довољно говори о томе да побуњеници немају подршку ни целокупног становништва њиховог главног упоришта Бенгазија.[3] Упркос томе што је поменути Џалил изјавио како је ухапшен вођа групе која наводно стоји иза убиства генерала Јусуфа, који је пре него што је прешао на страну побуњеника (који су одговорни за бројне злочине над заробљеним војницима регуларне либијске армије) био министар унутрашњих послова Либије,[4] питање које се сада неумитно намеће гласи: на који начин ће се одржати каква таква кохезија међу побуњеничким редовима који су приликом својих борбених акција и раније показали да им недостаје дисциплина, упркос страним инструкторима?

Ове чињенице довољно говоре кога заправо то Запад подржава и кога признаје за “легитимну владу” Либије, те се поставља питање да ли су Русија и Кина знале да ће се НАТО авантура у Либији завршити неуспехом? Уколико се то деси, а сва је прилика да побуњеници нити имају довољно снаге нити су јединствени, што је показало Јусуфово убиство, да освоје Триполи и збаце Моамера Гадафија са власти, то ће значити не само да је НАТО изгубио на бојном пољу већ и да више нема, што је много важније, позицију најмоћније војне организације на свету. На НАТО се, уколико њихов сценарио не успе у Либији, више не може са истом озбиљношћу рачунати на међународној сцени. “Углед“ НАТО-а је већ довољно пољуљан у Грузији – у рату у коме је Алијанса била на страни грузијског председника Сакашвилија, који је желео да Јужну Осетију војном операцијом врати под контролу власти у Тбилисију.

У међувремену, главни ослонац и камен темељац НАТО-а, САД се суочавају са огромном финансијском кризом која прети да тренутно најмоћнију државу света доведе до техничког банкротства[5] – што би обичним језиком значило да Сједињене Државе више неће бити у стању да буду барјактар НАТО-а и главни светски полицајац са искључивим правом наметања воље “непослушним државама” (као што је то било 1999. године). Ове чињенице ће само додатно ојачати међународну позицију и углед Русије и Кине, што су без сумње стратези ових држава и предвидели. Ово ће означити прекретницу на међународној сцени и сасвим нови распоред моћи у глобалном смислу.

Као што преноси сајт Истина о Либији страни медији су већ имали прилику да се увере у то да побуњеници нису никаква групица ненаоружаних цивила, јер свакога дана излазе приче о злочинима које су починили над либијским војницима. Чињеница јесте да је Гадафијева позиција све јача а да побуњеници – који су и сами нејединствени – неће моћи да рачунају на бесконачну помоћ НАТО авијације. Осим тога, данас се и Норвешка повукла из акција бомбардовања Либије, што по себи говори и о нејединству у НАТО-у.  Британски аналитичар Крег Мареј изјавио је да је “Обама направио мудар политички потез убијајући Осаму бин Ладена, те тако прикрио бедни неуспех окупације Авганистана. Можемо очекивати да ће сад покушати слично у Либији –  атентат на Гадафија или можда неки други радикални покушај спасавања из овог понижења”.[6]