Звиждуци у Книну као огледало савремене Европе

Петог августа 2013. Хрвати су обележили своје празнике државности. На централној манифестацији поводом Дана победе, домовинске захвалности и Дана бранитеља у Книну окупљена маса, која је била задојена шовинизмом и мржњом према Србима, највише је извиждала хрватског премијера српске националности Зорана Милановића. Он готово да није могао ни да говори са говорнице јер су звиждуци, увреде и псовке били сувише гласни. Извиждан је чак и хрватски председник Иво Јосиповић.

С друге стране, злочинци које је Хашки трибунал ослободио кривице за побијених преко 2000 и протераних 250 000 грађана српске националности, хрватски генерали који су водили операцију „Олуја“, Анте Готовина, директни комадант операције етничког чишћења Срба, и генерали Младен Маркач и Иван Чермак наишли су на невиђене и свеопште овације присутних!

Овацијама је пропраћено и помињање имена покојног хрватског председника Фрање Туђмана. Садашњи председник Хрватске Иво Јосиповић није уживао у овацијама. Напротив, и он је био извиждан, додуше нешто мање него премијер Зоран Милановић. Негодовање присутних Јосиповић је нарочито доживео када је рекао: “Треба победити у миру, односно треба пружити руку онима који су били на другој страни”.[1]

Иво Јосиповић је још рекао да “треба препознати да су Хрватску волели и воле и припадници националних мањина, треба препознати да је Хрватска земља која је отворена према свим својим грађанкама и грађанима и таква треба да остане. Она ће таква остати јер је демократска, јер је европска Хрватска.”

Јосиповића су директно демантовали окупљени “домољуби” звиждуцима и повицима против његових речи, али и против грађана српске националности. Тешко да је Хрватска земља која је отворена према свим својим “грађанкама и грађанима”. То потврђује податак да протерани Срби не могу да се врате својим домовима. Чак и када се неко од старијих мештана одлучи за повратак, он или она наилазе на шиканирање и претње својих суседа.

Колико је Хрватска “демократска” и европска земља, то су показали управо својим односом житељи те исте “демократске” и европске Хрватске. Јосиповић тражи разумевање за злочине који су почињени у име Хрватске пре 18 година јер је свестан чињенице да Србија и Хрватска никада неће на злочиначку операцију “Олуја” гледати истим очима. Јосиповић није избегао (због притиска окупљених или зато што је то била његова лична жеља) да посебно честита генералу Готовини на “врхунски изведеној” операцији “Олуја” у којој је, као што смо поменули, убијено више од две хиљаде Срба, махом цивила, и у којој је протерано преко 250 000 грађана српске националности.

Само по себи то представља страшан скандал и преседан у међународним односима. Један председник, на страну понашање окупљених, не може да један злочиначки подухват назива “врхунски изведеном” војном операцијом. То је директна увреда породица убијених и несталих Срба и порука да Хрватска никад неће моћи да призна да је “Олуја” представљала чисто етничко чишћење и голи злочин. Напротив, Хрватска се као једна “демократска” земља управо дичи злочинима своје војске и паравојних формација током рата.

То што је Јосиповић честитао Готовини представља подршку злочинима и тиме је хрватски председник поред своје наводне умерености и жеље за помирењем у региону показао и доказао да подржава злочине, а са таквим ставом није могуће ни помирење у региону, нарочито са Србима. Међутим, власт у Србији упркос томе жели да развије дипломатске и економске везе са Хрватском и да ојача постојеће! На тај начин Србија гази по остацима побијених Срба, што ниједна држава никада у историји није учинила!

Србин Зоран Милановић је упркос томе што су у акцији “Олуја” убијени грађани српске националности морао као премијер једне “европске” и “демократске” државе да узме учешћа у прослави годишњице злочина над сопственим народом и још је као додатак свему био извиждан и обасут кишом псовки и увреда само зато што је Србин. Милановић је рекао, што њему директно иде на душу, следеће: “Хрватска није утемељена на злочиначком подухвату, већ  је брањена земља по правилима рата с пуно срца и мало оружја”.

Можемо само да се питамо како је Милановић, Србин морамо да нагласимо још једном, имао срца, душе и образа да изговори овако нешто. Можда је Милановић и заслужио све увреде које су му упућене.

Што се тиче Европе, јадна је та “демократска Европа” која под своје окриље прима једну државу која је заснована на злочину против једног народа. Могли смо да се уверимо у то какву државу је Европа примила у своју унију. Хрватска се том чињеницом дичи, а српска власт на челу са Дачићем, Вучићем и Николићем свесно хита право у шапе једној таквој наводно демократској унији која је “заснована на поштовању људских права”. Реците то породицама побијених Срба у операцији “Олуја”, бескомпромисној акцији етничког чишћења Хрватске од Срба!