РРА, Црвенкапа и медијски вуци

Држава је лош газда и она мора да се повуче из медија – тако гласи директива коју влада мора да спроведе, не би ли и у тој области доказала верност европским идеалима и и приврженост европским интеграцијама. Медијска стратегија дата је на увид јавности, а после њеног усвајања, држава ће отићи и оставити приватне власнике да се боре за тржишни успех, наравно "поштујући етички кодекс професије и моралне норме".

Тако ће у још једној евро-бајци зли вук подвити реп, а Црвенкапа и бака ће живети срећно, али у српској збиљи, ствари су мало другачије. Чим су увиделе да ће вук најзад заиста отићи, Црвенкапа и ружичаста бака су показале једна другој зубе и зарежале из све снаге, јер Црвенкапи треба цела кућа, а бака више не жели да се крије у ормару. Рат Блица и Пинка, који бесни свом снагом, и у коме су бестидно пуштене све кочнице, показује тако шта од главних актера може да се очекује на медијској сцени ослобођеној од учешћа државе, и до ког дна је пало српско новинарство. Бришу се и последњи трагови људскости, и изгледа да прави вукови тек долазе.

Рат је започео када је трагичну саобраћајну несрећу и смрт 17-годишње девојке Блиц у свом маниру, перфидно, искористио за удар на Митровића, да би овај узвратио свом снагом и бесом, и кампањом у стаљинистичком маниру, којом је Блиц и његовог глодура Веселина Симоновића изложио приземном блаћењу и најпримитивнијим увредама.

Блиц се затим, опет у свом маниру, одмах сакрио иза државе, коју иначе са својих страница здушно тера (осим када треба да добије новац за неки пројекат), а држава је затим, додуше са закашњењем, реаговала. Митровићу је после седнице РРА стигла претња да ће, уколико не престане са нападима, његовој телевизији привремено бити одузета дозвола за емитовање.

Пинку је најзад стигла озбиљна опомена, и то након деценија срозавања и уништавања новинарске професије и културолошког и менталног тровања целе нације. За то Митровић никада није добио ни пацку, већ је вешто пливао у мутљагу српске медијско-политичке сцене, али стиче се утисак да је овог пута налетео на мину, односно на јачег од себе. Рингијер Аксел Шпрингер није нека српска и балканска боранија, коју Пинк и његов власник може некажњено да провлачи кроз блато, већ велика корпорација из велике Европе, коју, наравно, нико не сме дирнути, као што се не смеју дирати ни њене српске испоставе. Иако се веома труди, Митровић, чини се, није успео да са новим властима успостави присан контакт као што је то успевао раније, али је без обзира на то тешко очекивати да би та медијска кућа заиста могла буде затворена. Митровић је добио опомену кога не сме да дира, док ће преко својих канала несметано наставити да просипа жуч и отров. Али ће, вероватно, морати да, бар што се Блица тиче мало утихне. Док ће Блиц, вероватно, моћи да настави да напада кога хоће, јер свој посао увек обавља са јаком залеђином из Европе. У таквим случајевима, РРА сигурно неће реаговати.