"Шта нам раде" - од трга, града, државе - и како им то успева?!

Питање Трга републике, попут питања Славије, Савамале, или било ког другог пројекта у Београду - није питање коме се шта допада. Проблем је у томе што сваки пут грађани престонице бивају насамарени на исти начин, јер им градске власти са сваким великим пројектом реконструкције:

(2) уопште не направе оно што су властитим пројектом предвидели, па урађено три пута преправљају;

(3) непрекидно крше закон и процедуре, претварајући капитале пројекте у буразерске корупционашке шеме.

На Тргу републике су биле предвиђене две истински капиталне ствари: измештање тролејбуског саобраћаја (и замена за спору трамвајску линију) и конзервирање и излагање археолошких остатака испод Трга ("Стамбол/Виртембершка капија"). Сви ти радови су детаљно најављени, у медијима су објављени планови њихове реализације, а рокови су били прилагођени тим капиталним пројектима.

Добили смо сиве плоче и два дрвореда.

На Славији је био УСВОЈЕН пројект подземних пролаза који би једном за свагда решио проблем пешака и гужви. Фамозна фонтана је требало да буде само шлаг на торту пројекта који би решио проблем једне од најгорих саобраћајних тачака у граду. Рокови су били прилагођену овом пројекту.

Добили смо јефтину музичку фонтану (музику су срећом касније укинули), добили смо онај плато са дрвећем за који нико не зна шта је (и једно и друго је трипут преправљано због скандалозно неквалитетних радова), и добили смо нове ИСЦРТАНЕ ознаке на коловозу, а уместо подземних пролаза - померање пешачких прелаза десетак метара.

"Београд на води" предвиђао је пет капиталних пројеката од огромне важности за град - (1) чишћење обале Саве, измештање и изградњу нових главних (2) железничке и (3) аутобуске станице, (4) нови мост на Сави, и (5) прилазни тунел из центра града. У више наврата саопштени су нам и рокови за ове крупне пројекте.

Обала, додуше, јесте раскрчена (уклоњена је плутајућа депонија и огромно ругло града), остало ништа није учињено. Главна железничка станица је укинута, нова није направљена (али јесте отворена). Аутобуска станица није ни измештена. О мосту и тунелу се и даље прича као последњих 30 година.

Али добили смо ПРИВАТНИ стамбено-пословни комплекс и Тржни центар у најави.

И ми сада на сав глас кукамо "шта нам раде", бавећи се примарно питањем "како то изгледа". А оно што је битно - да ли је то оно што је предвиђено плановима, да ли је то оно што нам је обећано, и да ли то је урађено онако како нам је обећано - то заборављамо

И ми сада на сав глас кукамо "шта нам раде", бавећи се примарно питањем "како то изгледа". А оно што је битно - да ли је то оно што је предвиђено плановима, да ли је то оно што нам је обећано, и да ли то је урађено онако како нам је обећано - то заборављамо.

Уместо да трошимо сате дрвећи о томе да ли нам се нешто допада или не допада, потребно је да покренемо питања (1) шта су се градске власти обавезале да ће урадити (постоје документа и планови); (2) шта је од тога испуњено; (3) да ли је испуњено у складу са планом; (4) колико је коштало; и да се (5) у случају било каквих откривених прекршаја покрене прави судски поступак против конкретних лица која су у превари учествовала.

"Не да(ви)мо Београд" је својевремено кренуо као солидан грађански покрет који се фокусирао сасвим конкретно на ова питања, и све док је било тако, хиљаде људи су излазиле на улице да их подрже - јер у питању су ствари од јавног интереса, о којима сви имају став, и око којих се сви могу лако сложити. Онда је ова организација почела да се баве политичким секташтвом, идеологизованим политичарењем, и "преваспитавањем грађана", и свела се на још један маргинални аутоколонијални покрет.

Градске власти су савршено овога свесне, и зато свако од ових питања са лакоћом пребацују у домен расправе да ли је нешто "лепо или ружно", "урбано или сељачко", "исто као свуда у свету" или "има само код нас". Свесни су да ће по овим питањима свако имати различит став, и да ће са лакоћом изабрати оне најрадикалније и најбесмисленије како би дисквалификовали сваку критику.

А критика мора да се усмери на оно што је ИЗМЕРЉИВО, на оно што је ПРОВЕРЉИВО, и на оно што је ИЗВОДЉИВО. А то подразумева да се најзад у Београду успостави одговорност јавних службеника за јавне пројекте, и да људи који не извршавају обавезе које су преузели пред грађанима и законом - почну да сносе правне последице.

Док се оваквим питањима не почне приступати на овакав начин, наставићемо да папагајски понављамо оно трагикомично "шта нам раде", и гледаћемо по један нови Трг републике сваке године. Ко зна, можда нам се неки и допадне.