среда, 25. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Шта прогнани Срби из Хрватске очекују од Вучићеве посете Загребу?
Коментар дана

Шта прогнани Срби из Хрватске очекују од Вучићеве посете Загребу?

PDF Штампа Ел. пошта
Милојко Будимир   
среда, 07. фебруар 2018.

Избегли и прогнани Срби из Хрватске у предстојећој посети председника Србије Александра Вучића Хрватској, очекују да ће то бити почетак решавања бројних проблема са којима се сусрећу од времена када су били приморани да спашавајући голе животе напусте своја вековна огњишта. Осим државних питања која су од изузетног значаја за односе између Србије и Хрватске нерешени проблеми прогнаних Срба до сада су били у другом плану.

Српски народ у Хрватској, до доношења Устава Републике Хрватске, 22. децембра 1990. године, био је суверен и конститутиван. Проглашењем Срба за националну мањину, уз остало, створен је и разлог за избијање грађанског рата у Хрватској. Од почетка 1992. на основу Венсова плана, овај простор налазио се под заштитом Уједињених нација. Али без обзира на ту чињеницу хрватске оружане снаге вршиле су сталне нападе на заштићену зону све до завршних операција „Бљесак“ и „Олуја“ 1995. године. За време рата и у овим операцијама из Хрватске је протерано више од 400.000 Срба. Најбоља потврда за ову констатацију је последњи попис становништва који је провела Хрватска 2011. године. Према томе попису Срба је било 186.633 са тенденцијом сталног опадања јер се углавном ради о повратницима старије животне доби.

Пад удела у укупном броју становника повлачи за собом и пад права Срба као националне заједнице, прописаних Уставним законом о правима националних мањина. Тихи егзодус Срба и даље траје, што илуструју подаци Државног завода са статистику  Републике Хрватске, према којима  се од 2002. године из Србије у Хрватску доселило свега 14.533, а из Хрватске у Србију одселило 35.027.

Нажалост, након прогона Срба у акцијама хрватске војске и полиције у „Бљеску“ и „Олуји“ ништа није учињено да се они врате. Сама чињеница да је то урађено на простору који је био под заштитом снага УН-а није уважена, а тај прогон није проглашен хуманитарном катастрофом, што се десило касније с Албанцима на Косову и Метохији. Поред тога, Хрватска није испоштовала обавезе преузете билатералним и међународним уговорима, а посебно је игнорирала Бечки споразум о сукцесији из 2001., чијим се Анексом Г предвиђа враћање на стање од 31. децембра 1990. Будући да готово ништа није решено и да су им ускраћена основна људска и грађанска права, сада се не треба чудити и питати где нестадоше Срби из Хрватске.

Од завршетка грађанског рата, иако се на изборима у Хрватској мењала власт однос према Србима се није променио. На основу дискриминаторских закона које је донео Хрватски сабор насилно су им одузета имовинска и сва друга грађанска права и претворени су у грађане другог реда. Уместо да уследи казна Хрватска је награђена пријемом у чланство Европске уније. До повратка Срба није дошло јер је био селективан и није омогућавао да се врате сви они који су то желели.

Од посете председника Вучића прогнани Срби очекују да покрене следећа питања:

Исплaтa дoспeлих, a нeисплaћeних пeнзиja избеглим и прогнаним хрвaтским пeнзиoнeримa,  jeднo je oд брojних oтвoрeних, a нeрeшeних избeгличких прoблeмa, a пријe свeгa збoг oдсуствa пoлитичкe вoљe и eлeмeнaтa дискриминaциjскe пoлитикe у Хрвaтскoj. Прaвa из пeнзиoнoг и инвaлидскoг oсигурaњa спaдajу мeђу нajзнaчajниja  oд стeчeних прaвa, кaкo збoг oбимa тaкo и збoг чињeницe дa oнa прeдстaвљajу, прaктичнo, jeдини извoр срeдстaвa зa живoт стaриjих oсoбa. На простору бивше Републике Српске Крајине, дo прoгoнa 1995. године, билo je 57.500 пeнзиoнeрa. Свимa њимa хрвaтски Пeнзиoни  фoнд jeднoстрaнoм oдлукoм oбустaвиo je исплaту пeнзиja пoчeткoм другe пoлoвинe 1991.  гoдинe. Oбустaвa je трajaлa свe дoк ниje пoтписaн Спoрaзум o нoрмaлизaциjи oднoсa измeђу Сaвeзнe Рeпубликe Jугослaвиje и Рeпубликe Хрвaтскe (23. августа 2006.), a oд тaдa, односно 1997. године oбнoвa исплaтe  je тeклa сукцeсивнo. Прeмa прoцeни Удружeњa пeнзиoнeрa из Хрвaтскe Бeoгрaд, oбустaвљeнa je у просеку  81 пeнзиja пo пeнзиoнeру.

Хрватска је једина од бивших република СФРЈ укинуластанарско право и тако оштетила више од 35.000 носиоца станарског права. Уместо тога донела је Програм стамбеног збрињавања који никако не може бити супституција за одузета станарска права јер је то хуманитарна а не правна категорија.

Нерешено је питање динарске и девизне штедње за око 10.000 штедиша чији су се штедни улози налазили у „Југобанци“. Покренута иницијатива Министарства финансија Србије од 23. фебруара 2017. године  враћа наду да ће ова неправда коначно бити исправљена.

Обнову кућа не прати одговарајуће улагање у развој тих претежно руралних подручја, која су економски неразвијена и девастирана. Због непостојања егзистенцијалних услова за одржив повратак, многи власници обновљених кућа не живе стално у тим објектима, зато надлежно државно одветништво све чешће покреће судски поступак против власника и тражи повраћај средстава за обнову са припадајућом законском каматом.

Суђење по оптужницама за ратне злочине и тајне оптужнице су етнички мотивисане и пристрасне, као и чести појединачни напади на Србе, што спречава повратак и уноси несигурнос.. Према извештају Српског народног већа из Загреба, током 2016. године било је више од 300 напада на Србе и њихову имовину. Јесу ли и ови напади срачунати на то да заплаше преостале Србе како би и они напустили ово подручје на коме су њихови преци вековима живели.

Најболнији проблем је спора ексхумација и идентификација несталих лица а посмртни остаци годинама се налазе на Институту за судску медицину у Загребу.

Од решавања  ових и других проблема овиси и нормализација односа између Србије и Хрватске, коју посебно прижељкују прогнани Срби, с надом да ће неправда учињена  према њима коначно бити исправљена.

(Аутор је генерални секретар Удружења Срба из Хрватске)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер