Šta se dešava u SNS?

Državno-tabloidna propaganda nastoji da stvori sliku dobrih unutarstranačkih odnosa i visokog rejtinga SNS, ali je ipak sve više očigledno da u toj stranci stvari počinju da ozbiljno škripe, a da su naprsline od ranije sada postale pukotine, koje se sve više šire i prete da partiju dovedu i do rascepa.

Dugo se šuškalo o neslaganjima između Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, a čini se da je početak gradnje "Južnog toka" njih dvojicu već toliko udaljio da su njihovi spoljni igrači već počeli uzajamnu baražnu vatru, a da se unutar stranke priprema obračun koji će mnoge stvari morati da istera na čistac. Zasad jedan od frontova prema Nikoliću drži Mlađan Dinkić, čovek bogatog iskustva u zakulisnim radnjama i aferama, sa podrškom struktura izvan Srbije, koji je nakon izbacivanja iz vlade iznenada postao veza Aleksandru Vučiću za poslove sa Emiratima. Iskompromitovana Zorana Mihajlović ne prestaje sa svojim pohvalama PPV-u i tiradama o potrebi reformi u Srbijagasu, kojima posredno gađa i Nikolićeve pozicije u odnosima sa Rusijom, dok je Blic danima ismevao ministra Bačevića, za koga se postavlja pitanje je li srpski ili ruski ministar.

S druge strane, Nikolićev „tabor“ je otvorio aferu Vršačkih vinograda, dok je savetnik Oliver Antić pomalo nespretno kao svog aduta izvukao hrvatskog novinara Domagoja Margetića i njegove optužbe prema Dinkiću, zbog čega ovaj napad kao da nije imao odgovarajućeg efekta.

Zatim se u nezvaničnom „Službenom glasniku“, odnosno Informeru javio i Bogoljub Karić, koji je čini se pokušao da izmiri zavađene izjavom da zapravo Dinkić pokušava da sruši Vučića, a da samo Vučić i „Toma“ nisu upleteni u kriminal. Potom je, da cirkus bude veći, uz pomoć Vučića vaskrsli Nebojša Čović najavio mogućnost kandidature za gradonačelnika Beograda na listi SNS, dok su jutros novine osvanule sa naslovima da Vladimir Cvijan sprema protivkandidaturu Vučiću na najavljenim stranačkim izborima 25 januara.

Da sukobi među naprednjacima i dalje traju, jutros je u „Kažiprstu“ B92 ponovo potvrdila i Zorana Mihajlović, koja se indikativno zapitala „zašto bi Nikolić bio problem za stranku“, što samo pojačava utisak da u ovoj partiji ispod površine odvija velika borba suprotstavljenih klanova i stranih i domaćih tajkuna (šeik ili Mišković), a da Nikolićeva pozicija slabi, pod usaglašenim udarcima Vučićevih vojnika.

Čini se ipak da je "Južni tok" presudna vododelnica koje će odrediti budućnost SNS, odnosno pitanje na kome će se ova stranka definitivno podeliti na Vučićev deo koji će i dalje bespogovorno sprovoditi proevropsku i drugosrbijansku politiku, i na Nikolićevu struju, koja će pokušati da ostane da dosadašnjim pozicijama, što je međutim položaj koja dugoročno teško da može da opstane.

SNS jeste partija koja je osnovana uz veliku inostranu podršku a bez ideologije, ali je i pored neprestane propagande koja je nastojala da nas ubedi u suprotno, sada već jasno da je nemoguće voditi državu bez ideje i logike, a da stranka za koju bukvalno može da se kaže da je nastala skupljanjem s koca i konopca nije sposobna niti da ostvari deo predizbornih obećanja, niti da izdrži ozbiljna iskušenja koja je u narednom periodu očekuju.

Naprednjačka kosovska politika i Briselski sporazum pružili su stranci neophodno vreme koje je bilo potrebno da se učrsti na vlasti, dok je proklamovana borba protiv kriminala doprinela rastu popularnosti stranke. U međuvremenu, kriminal nije ni izbliza savladan, dok se borba protiv njega vodi traljavo i selektivno, da je i najnovija akcija hapšenja dilera u akciji „Grom“ ostavila utisak marketinškog poteza. Pored toga, pokazuje se da Zapad očigledno nema razumevanje za dalje srpsko cinculiranje između Brisela, Moskve, Pekinga i Vašingtona. Računi polako stižu na naplatu, a ostaje da se vidi ko je kome šta obećao, i kakve se kazne spremaju za one koje obećano nisu ispunili.