Štap i šargarepa srpskih trijumvira

Posle posete nemačkog ministra spoljnih poslova Gvida Vestervelea Beogradu, potpuno je jasno da Nemačka i EU kao ključan uslov za dalje evropske integracije postavljaju Srbiji zahtev da bude saučesnik u zaokruživanju nezavisnosti Kosova, a da kao uslov za članstvo zvanično prizna samoproglašenu državu. Od nekadašnjeg stava da su Kosovo i evropske integracije dva odvojena procesa stiglo se do ultimatuma EU i Berlina da Srbija mora da primeni briselski sporazum, a Vestervele je u Beogradu glumio razumevanje i uzdržanost, dok je u Prištini jasno i glasno rekao da „kategorički zahteva“ ukidanje paralelnih institucija, i dodao da je „Nemačka opredeljena za podršku Kosovu u svim oblastima“, što, po svemu sudeći, znači da Beograd ponovo mora da da daleko više od Prištine i poslušno primeni briselske direktive.

Početak primene tzv. sporazuma srpska vlada tretira kao odluku od najvećeg nacionalnog i državnog značaja za Srbiju, a kao svoj životno važan zadatak je postavila dobijanje datuma, zbog čega je državni vrh gostu iz Nemačke obećao da će Srbija ispuniti svoj deo obaveza preuzetih briselskim sporazumom „bez obmanjivanja evropskih partnera“, dok zauzvrat od Berlina očekuje podršku za dobijanje datuma. Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić sastaće se danas s tim ciljem sa Hašimom Tačijem i ne treba sumnjati da će biti spreman da popusti, obzirom da je nedavno izjavio da je Vlada već prihvatila da proguta najveću žabu. Stoga za Beograd nije pitanje da li će i kako biti ispunjeno sve što se u sporazumu zahteva, nego koliko brzo. Srpski trojac očekuje da Nemačka prihvati da se tačke briselskog sporazuma primenjuju postupno, odnosno da se kosovski Srbi kuvaju polako, pošto je, kako je to Dačić objasnio, za pojedine tačke potrebno šest meseci, dok je za druge potrebno najmanje godinu dana.

I Vestervele je u Beogradu objasnio da je potrebno da se postigne dogovor o planu primene i da se počne sa implementacijom plana, korak po korak, i velikodušno dodao da ne traži sve odjednom, ali da traži da se se vidi opipljiv napredak.Srbija bi stoga, kako piše Blic, najpre ukinula tzv „paralelne bezbednosne strukture“, ali bi mogla i da uvede privremene mere u opštinama Zubin Potok i Zvečan, gde je lokalnim samoupravma istekao mandat, što bi značilo da se počelo sa ostvarivanjem sporazuma u delu ukidanja „paralelnih institucija“. Dalje bi se oko 150 policajaca „integrisalo“ u tzv. kosovske policijske snage, nakon čega bi došlo na red pravosuđe kroz „transformaciju“ opštinskog suda u Mitrovici.

S druge strane, Srbima sa Severa se kao šargarepa obećavaju nove investicije i privredni razvoj. Na sastanku sa delegacijom Srba Kosova koji su juče skoro tri sata razgovarali sa Aleksandrom Vučićem, obećani su novi infrastrukturni radovi i otvaranje novih radnih mesta, a kao posebna nagrada Srbima je obećan i Aleksandar Vulin, koje se posle „časne“ ostavke, vraća da pomogne svom napaćenom narodu. Plan primene sporazuma ipak ima jednu ozbiljnu manu, pošto ga većina Srba sa Kosova ne prihvata – ali, s obzirom na to da je aktuelna srpska vlast pokazala da je spremna na sve, ne treba sumnjati da će biti spremna i da primeni sva raspoloživa sredstva da skrši otpor na Severu. Jer, neuspeh sprovođenja tzv. sporazuma bi imao strahovito loše i ozbiljne posledice, ali pre svega po bezobzirno servilni srpski trijumvirat.