Суморна стварност Србије

Већ две деценије становништво Србије има негативне трендове природног кретања становништва – негативни природни прираштај. У последње две деценије изражено је и све масовно исељавање углавном младог и радно способног становништва у иностранство, услед лоше економске ситуације и минулих ратова. Последице ових процеса биће тешке и дуготрајне, а огледаће се у наглом смањењу броја становника, нарочито у сеоским срединама и мањим градовима, и готово потпуном демографском пражњењу појединих, углавном пограничних, економски пасивних подручја. Избеглички талас деведесетих делом је ублажио размере демографске катастрофе, тако да ће се њене праве размере видети тек на предстојећем попису становништва, а последице осећати деценијама.

Последњих година у Србији (без становништва Косова и Метохије, за које су подаци недоступни) разлика између наталитета и морталитета све је већа. На пример у 2009. години број умрлих је за 33701, а у 2010 за 34907 већи од броја живорођених! Поред слободно можемо рећи епидемија кардиоваскулархих болести узрокованих стресом, лошом исхраном, пушењем и алкохолизмом и малигних обољења, чија је експанзија узрокована злоделима „милосрдног анђела“, огроман како демографски, тако и друштвени проблем представља велики број насилних смрти – смрти услед несрећних случајева, самоубистава и убистава. У 2009. години 3739 људи изгубило је живот насилном смрћу (3,59% укупног броја умрлих), од тога 1823 у несрећним случајевима (саобраћајним несрећама, повредама на раду, и сл.) пет људи дневно, у просеку!

Истовремено у 2009. години 1376 људи извршило је самоубиство, у просеку 3,76 људи дневно. У истој години 140 људи је убијено, а 400 људи изгубило је живот услед „догађаја са неодређеном намером“. У 2010. години ситуација је нешто боља, али далеко од добре. Насилном смрћу умрло је 3387 људи (3,28% укупног броја умрлих). У несрећним случајевима 1716 људи изгубило је живот,у просеку 4,7 људи дневно! Самоубиство је извршило 1209 људи, у просеку 3,3 дневно! У 2010. години догодило се 130 убистава, те 332 људи умрло је услед „догађаја са неодређеном намером“.

Висока смртност услед несрећних случајева, указује на то да је безбедност како у саобраћају, тако и на раду није на задовољавајућем нивоу. Застрашујући број самоубистава последица је опште безнадежности, дехуманизације и моралног стања друштва. Када се овим (демографским) за опстанак земље и народа најопаснијим проблемима додају дубока економска криза, бујајућа корупција и криминал, оптимистички покличи појединаца из владајуће коалиције делују иритирајуће, и вређају здрав разум!