У Хрватској ништа ново - нова председница по мери Стејт департмента

После тројице председника, Туђмана, Месића и Јосиповића, млада хрватска држава добила је и своју прву председницу, Колинду Грабар Китаровић. Она је у другом кругу председничких избора тесном већином гласова (а највише захваљујући бирачима из иностранства) од око 1% поразила досадашњег председника Јосиповића.

У првом говору одржаном после победе, обраћајући се својим “драгим Хрватицама и Хрватима диљем моје Хрватске и Босне и Херцеговине и диљем свијета”, обећала им је да ће завршити “оно што је Фрањо Туђман започео. Борићу се за права Хрвата у Србији, Војводини и другим земљама (и она сматра да је Војводина посебна држава). “Не дам да ми нико каже да Хрватска неће бити богата, Хрватска ће најразвијенија земља Европске уније и свијета! Ми смо ти који ћемо извући земљу из кризе”.

Ко је нова председница Хрватске? Према доступним подацима, она је Ријечанка је по рођењу, а Американка по средњошколском образовању. Део детињства и ране младости провела је у САД, у држави Њу Мексико, где је у Лос Аламосу и матурирала. У Загребу је дипломирала енглески и шпански језик. Њене амбиције, међутим, тиме нису задовољене, већ је после двогодишњих студија на Факултету политичких наука у Загребу одбранила магистарску тезу “Америчко-совјетски односи у доба Реганове администрације и крај Хладног рата”.

Њена дипломатска каријера започета је 1997. године у хрватској амбасади у Канади.

Од 2003. била је посланик у Сабору, затим министар за европске интеграције, да би коначно била постављена за шефа преговарачког тима Хрватске за приступање Европској унији и министар спољних послова..

Године 2008. постала је амбасадор у САД, а некако убрзо после тога и помоћник генералног секретара НАТО задужена за јавну дипломатију, односно, како је говорила, “комуникацијску стратегију и приближавање НАТО-а обичним људима”.

Док је била амбасадор у САД, задесила ју је и једна “афера”. Непозната особа послала је на адресе хрватског министарства спољних послова и више новинских редакција видео записе са којих се види како њен супруг службеним аутомобилом вози децу у школу. Пријава је, разумљиво, довела до брзог реаговања надлежних органа: смењено је лице које је податке проследило.

Име гђе Грабар-Китаровић може се прочитати и на списку чланова Трилатералне комисије, на коме, наводно, заузима веома високо место. Ову комисију основао је Дејвид Рокфелер 1973. године, а циљ јој је био и остао да унапређује блиске односе између САД, Европе и Јапана. Она данас броји близу 400 чланова који долазе из редова познатих личности из политичког и пословног живота као што су Хенри Кисинџер, Марио Монти, Медлин Олбрајт, Карл Билт и други.

Поменута Трилатерала званично залаже се за глобалну доминацију начина организације економије и друштва по угледу на оне у водећим земљама Запада капитализма и тзв демократије, а незванично - ко зна чиме се све заиста бави.

Својевремено, када се дознало да је садашња председнице Хрватске чланица Трилатералне комисије, портали у Хрватској писали су да је њеном целокупном каријером управљала нека веома моћна и невидљива рука.

Са чиме се није тешко сложити. Као ни са претпоставком да је госпођа Грабар-Китаровић лик који савршено одговара политици Стејт департмента. А да ли и колико ће одговарати хрватском народу и народностима у Хрватској - сасвим је друго питање.