“Убијање Срба није било дозвољено, али је било по закону”

Родбина жртава НАТО бомбардовања 1999. године и Српска православна црква редовно одржавају помене невино настрадалим од зликовачких бомби, док медији у Србији речју и сликом такође успешно подсећају на злочин који се не сме заборавити. Наши политичари, међутим, било на власти или у опозицији, углавном не стижу да се јавности обрате овим поводом, те је председник Републике један од ретких изузетака. Управо ових дана, док се Србија по петнаести пут сећала погинулих1999. године, а политичари остали неми, зачула се реч Томислава Николића.

Иако се не зна шта је његова права побуда дa то учини, претпоставља се да је био подстакнут изјавом Герхарда Шредера, некадашњег канцелара Немачке и такође НАТО злочинца (који се 1999. залагао за напад НАТО снага на Србију и први пут после Другог светског рата послао немачке бомбардере у акцију), а данас привредника. Шредер је, наиме, недавно изјавио да је НАТО прекршио међународно право када је бомбардовао Србију 1999. године. Томислав Николић је Шредеру замерио што му је било потребно петнаест година да се тога сети и призна шта се заправо догодило, и, мада је и сам реаговао са приличним закашњењем, нагласио је како је наша обавеза да злочин из 1999. године никада не заборавимо. Србија треба да стане на ноге, како он сматра, и уз накнаду штете која је почињена неправдом.

Председникова идеја о плаћању ратне штете Србији, разумљиво, изазвала је велико интересовање наше јавности, а и веома брзо реаговање гђе Јадранке Јоксимовић, министарке без портфеља у најновијој Влади Србије, која је задужена за европске интеграције. Србија, по тој већ устаљеној мантри заступника Европске уније, САД и НАТО (или оних који им се препоручују за то место), мора да престане да живи у прошлости и да се окрене будућности, и сарадњи са свим чланицама Европске уније и НАТО, јер су се времена променила (него шта су, сада смо у једва нешто бољем положају од некадашњих веслача на галијама).

Као што се и могло очекивати, госпођица министарка без портфеља није остала усамљена у прекоревању председника Републике. Веома брзо придружио јој се председник Демократске странке Драган Ђилас, који је изјаву Томислава Николића о наплати ратне штете искористио за увежбавање свог сарказма. “Ми смо већ осудили Солану, Блера и све друге”, рекао је, “па још само да им узмемо паре и попунимо буџет. Мислим да су такве идеје неутемељене”.

Слично је реаговао и председник НДС-а Борис Тадић. Рекао је да се он не придружује идејама које су неделотворне.. "Не треба подизати очекивања грађана, која неће бити испуњена”. Додао је како сматра да је бомбардовање било злочин и да он то, својим саговорницима из НАТО, јасно каже (што њих, вероватно, толико потресе да се после месецима лече од депресије!). "Сем тога”, закључио је, "спољну политику води Влада, а не председник Републике”.

Остаје нејасно због чега и председник Републике – иако не води спољну политику - не би имао право да, као и сваки грађанин, изрази своје мишљење о свему, па и бомбардовању 1999. Да ли зато што се његова реч даље чује, те допире и до зликоваца који су Србију унесрећили за много година? Председник је само рекао оно што многи грађани Србије мисле: да се не смеју заборавити злочини НАТО.

Разуме се, његове речи нерадо слушају и непосредни представници земаља које су у удруженом злочиначком подухвату напале Србију 1999, те је амерички амбасадор у Београду похитао да нас упозори како Србија не треба да очекује репарације за бомбардовање, а и да је, уосталом, досад већ добила око милијарду долара помоћи у разним гранама и облицима (што би, ваљда, по процени г. амбасадора било сасвим довољно за претрпљену штету у “Милосрдном анђелу” 1999. године).

Ако се материјална штета и може свести у неке оквире (процењује се да је она између 30 и 100 милијарди долара), шта да се каже за невине жртве чији број није утврђен, а креће се између 1.200 и 2.500 и 5.000 рањених? Колико вреде изгубљени животи и оштећења рањених? “Убијање Срба није било дозвољено, али је било по закону”. Који је смислио, ко би други, НАТО.

Уместо речи Томислава Николића, које г. Кирбију свакако нису по вољи, вероватно је са задовољством слушао изјаву оног несрећног уредника листа “Данас”. Он је НАТО бомбардовање уврстио у оправдану одмазду коју су Срби заслужили због свог менталног склопа.