Условна кандидатура – безусловно понижавање

Ако и не добијемо статус кандидата то Србију неће зауставити на њеном европском путу упорно изјављује председник Тадић и ове речи понавља као литанију, очигледно несвестан чињенице да Брисел игра стару и добро познату игру мачке и миша са Србијом.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је у Виљнусу како “у овом тренутку још нема консензуса о давању Србији статуса кандидата за чланство у Европској унији, а видећемо да ли ће га бити до петка”.[1] Појединци попут Вука Драшковића и Чедомира Јовановића упорно и без престанка говоре о томе како је Србији место у ЕУ и како је грешка овдашње политике што Србија није ближа тој фамозној Европи. Нажалост, појединци попут горепоменутих још увек не схватају циљ европских игара без граница. Мало смо се шалили као да поручују из Брисела, док званични Београд на коленима преклиње земље чланице Европске уније да Србија буде примљена у европску породицу. Као да ће је тамо неко сачекати раширених руку.

По свим наводима медија, Шведска и Француска су земље које највише или најгласније лобирају за то да Србија добије статус кандидата, али Немачка је већ изразила своје противљење безусловној кандидатури Србије. Све ово се полако претвара у трагикомедију у којој су главни актери одавно изгубили компас.

Што је ближи 9. децембар, ближа је и одлука да Србија добије тзв. условну кандидатуру која неће значити ништа друго него ново условљавање. Европа као да нам тиме поручује: мораћете још мало да се стрпите све док се не уверимо у то да сте потпуно спремни да постанете кандидат за пријем у ЕУ. Али, све ово наликује на најобичнију фарсу која је изгубила сваки смисао, осим да се Србија и даље држи на кратком канапу. Председница Спољнополитичког савета Министарства иностраних послова Соња Лихт као да намерно није свесна ове чињенице, јер сматра да “условна кандидатура” не представља” одузимање ни замрзавање било чега што нама следи, сем што би претпостављала додатну меру притиска да процес који је започет дијалогом Београда и Приштине буде настављен”.[2] Али, Србија је већ уморна од различитих притисака, који су укључивали безусловну сарадњу са Хашким трибуналом до споразума о уклањању барикада на граничним прелазима. Сада се појавила и нова опција, под именом условна кандидатура. Као да Србија још увек није довољно доказала своју лојалност ЕУ, али шта је са њеним достојанством, упитаћемо се, и достојанством обичних грађана ове земље?

Министар за европска питања Пољске Миколај Довгелевич изјавио је да је Србија остварила напредак на путу европских интеграција и да је Савет министара ЕУ доста времена провео расправљајући о кандидатури Србије, помирењу у региону и дијалогу између Београда и Приштине. Упркос томе, Немачка и Аустрија остају уздржане по питању “безусловне кандидатуре” и Аустрија је предложила да се Србији одобри тзв. условна кандидатура или “пробни статус“.[3]

Морамо да нагласимо да статус кандидата сам по себи не значи ништа, јер нпр. Турска, као кандидат, чека дванаест година (!) на пријем у ЕУ, који, по свему судећи, неће уследити. Док наши “европејци” жељно ишчекују статус кандидата и одлуку Брисела, ма каква она била, морамо се упитати да ли ће и нас та Европа оставити на листи чекања, чак и уколико добијемо безусловни статус кандидата, што је, морамо да признамо, узевши у обзир став Немачке и Аустрије, мало вероватно.

Аналитичар Огњен Прибићевић изјавио је за „Дојче веле“ како ће се условљавање наставити и после кандидатуре. „Нажалост, мислим да ће се неко условљавање наставити и после кандидатуре, и да ће нешто о чему се већ дуго говори морати да се просто на овај или онај начин разјасни. Наиме, Србија нема јаке савезнике у Европи, а то нису ни САД, а без тих земаља тешко да ће моћи да се брже настави пут интеграција“,[4] Међутим, господин Прибићевић је и те како свестан чињенице да Србија нема јаке савезнике у Европи, а да то нису ни САД, али он не жели да види други пут. Слично осталим новопеченим “европејцима”, Прибићевић сматра да Србија има само један једини пут, а то је Запад. Међутим, сви они заборављају да та Европа и САД непрестано условљавају Србију и да је време да се једном каже доста условљавању и стане на пут трагикомичној фарси која никоме није смешна, а понајмање грађанима Србије који не заслужују такав статус. Међутим, актуелна власт у Србији неизбежно доводи српски народ у такву понижавајућу позицију.

[4] http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15581599,00.html