Тони Блер поново у Београду или како у Србији ратни злочин брзо застарева

Грађани Србије огуглали су већ  на свакаква понижења која им приређују инострани моћници  у сарадњи са овдашњим пресамићеним политичарима , те их ни најновији боравак бившег премијера Велике Британије и ратног злочинца, Тоније Блера, није много изненадио. Како је једна телевизија јавила, он је у највећој тајности боравио 25. фебруара у Београд и министрима српске Владе одржао предавање непознате теме и  садржаја.

С друге стране, његове посете Београду  – прошле и ове године – најбољи су доказ  да ратни злочин застарева  и да се заборавља.

Савезна Република Југославија поднела је Међународном суду правде у Хагу тужбу против осам држава чланица НАТО ( међу којима је и Велика Британија, па тако и њен тадашњи премијер Тони Блер) за прекомерну употребу силе и геноцид, али се тај Суд огласио ненадлежним.

Ипак, у другом покушају, пред Окружним судом у Београду Тони Блер је уз Била Клинтона, Медлин Олбрајт, Веслија Кларка, Георга Шредера, Жака Ширака, Робина Кука, Хавијера Солану и друге оптужен и осуђен ( истина, пресуда није постала правоснажна) “за кршење правила Међународног права и повеље Уједиљених нација, јер су оружаним снагама Северноатлантског пакта наредили да продру на територију СРЈ...”

Како се ратни злочинци који су Србију завили у црно пре шеснаест година све чешће појављују у улози великих пријатеља наших понизних политичара ( и тобоже наше земље), то би се могло очекивати да ће председнику Николићу пасти на памет да Била Клинтона одликује Орденом Републике Србије првог реда, или да ће градоначелник Синиша Мали предложити градској скупштини да Медлин Олбрајт прогласи почасном грађанком Београда. Уосталом, не сасвим без основа, пошто је она неколико година детињства провела у нашем главном граду.

Како рече гђа Санда Рашковић-Ивић, “нашим политичарима неопходна је помоћ психијатра ако ће Тони Блер и Алистер Кембел да им буду саветници и ако ће на тај начин да им изразе захвалност за бомбардовање Србије, деструкцију земље и убијање људи”.

Можда је само ова помоћ психијатра још потребнија оним грађанима Србије који – ако су истраживања веродостојна и ненамештена – пружају велику подршку садашњим политичарима на власти.

(Војислав М. Станојчић – НСПМ)