Ароганција „Великог брата“, историја и сувереност

Лако је вријеђати неку земљу гдје си гост, као садашњи албански премијер, и правити се важан, када се иза себе има НАТО, Брисел, крстареће, „интелигентне ракете“, пријетње санкцијама, уцјенама, и слично. Али ствари на бојном пољу, упркос надмоћи непријатеља, нису баш увијек тако стајале. Подсјетимо се недавне хисторије.

Године 1988. албански тероризам на Космету био је у пуном јеку. Сам амерички представник у Југославији је то изјавио, с тим што је касније говорио да су то борци за слободу. Били они терористи или борци за слободу, они су убијали Србе, углавном цивиле и полицијске службенике; њих преко седамсто у 1998. години. Такође је доказано да су читави одреди терориста, под називом "Атлантска бригада", били обучавани и иноземству, посебно у САД.

Кључни човјек који је објединио све албанске терористичке организације у свијету био је амерички дипломата Ричард Холбрук! Он је 1998. године, на једном скупу у Њемачкој, јавно саопћио да се на Косову и Метохији прави нова албанска држава која мора имати јаку војску.

Холбрук је дакле, на том скупу у Њемачкој, заправо ударио темеље албанској војсци на КиМ. Под његовим вођством, припаднике некадашње ОВК обучавали су пензионирани инструктори америчке војске. На скупу у Њемачкој договорено је да се, кад почне агресија НАТО на СРЈ, на КиМ у борбу против здружених снага безбједности СРЈ, укључе све албанске терористичке организације из свијета и прикључе већ формираној, али недовољно јакој ОВК.

Те 1998. године, договорено је да се најбољи кадрови тих организација уврсте у састав, по злу чувене, "Атлантске бригаде" (њих око 7000 бораца из САД и земаља Запада), која је уз судјеловање са "Другом албанском армијом" (10.000 људи), 9. априла 1999. године са територије Албаније покушала пјешадијски да умаршира на територију СРЈ, на линији граничних пријелаза Морино и Кошаре. Тај покушај су сломиле здружене снаге војске и полиције СРЈ и од тог се пораза албанске јединице до краја агресије НАТО на СРЈ нису опоравиле.

Нажалост, Срби у овим временима потпуно заказују када се ради о дипломатском бојном пољу. Стално дају неке уступке и препуштају, мало по мало, Космет Албанцима. Очајнички крик упућен албанском премијеру од стране српског премијера: „Какве везе Албанија има са Косметом“, крајње је депласиран. Албанија има и те какве везе са садашњом Републиком Косова. Она ће, како сада ствари стоје у албанској пројекцији, а скупа са половицом Македоније, те можда и са Прешевском долином, чинити „Велику Албанију“. И, треба упамтити, све провокације долазе из саме Албаније иза које стоји „Велики брат“. Он је тај који је дао у задатак, прво фудбалерима са албанском заставом, а онда албанском премијеру да испољи овакву невиђену дипломатску дрскост. Порука је јасна: „Само ви пактирајте с Русима, и правите с њима јалове војне параде, ми на вашој територији можемо радити што хоћемо“!

Да се подсјетимо још мало хисторије.

Концем шездесетих прошлог стољећа, у службени посјет Канади, дошао је француски предсједник Де Гол. Тада је у Монтреалу узвикнуо „Вив л Кебек либр“ („Живио слободан Квебек“ –канадска провинција). ИСТОГ ЧАСА је од стране канадских власти замољен да напусти ову државу! То се зове сувереност!

Државни врх Србије није имао петље да то уради. Штавише, дозвољава албанском премијеру да оде у Прешевску долину и да тамо држи политичке говоре!? Изгледа да самопонижавању никад краја.