Док председник Вучић у Њујорку прича о „деескалацији“, приштинске власти у Ибарском Колашину граде четири нове касарне - а „Српска листа“ ћути

Општина Зубин Поток у географском смислу је простор Ибарског или Старог Колашина. Налази се између општина Исток и Пећ са једне стране и Новог Пазара са друге. Сходно томе давна жеља албанских екстремиста и сепаратиста јесте да споје област Метохије са тзв. Санџаком. Да би се то остварило потребно је протерати српско становништво из општине Зубин Поток.

Због тога је влада Аљбина Куртија у Приштини решила да у овој општини поред већ постојеће полицијске станице изгради четири касарне у којима би били смештени припадници безбедоносних снага Косова, односно војске и РОСУ полиције. Нормално, национални састав у касарнама био би искључиво албански као што се то већ дешава у граничној полицији самопроглашене републике Косово.

За десет година своје владавине председник Србије Александар Вучић никада није проговорио о обавези из Кумановског споразума да се на простор КиМ врати до хиљаду српских војника и полицајаца. Да је то тражио нити би се формирала војска Косова нити би се градиле касарне у Ибарском Колашину.

Влада самопрогалшене републике Косово донела је одлуку да се преко свог министарства за просторно планирање изврши експропријација земљишта које је у власништву Срба. Једна касарна, а она је већ почела да се гради, налази се на простору села Горњи Јасеновик. Не питајући власнике РОСУ полиција са грађевинским машинама већ је приступила градњи војног објекта. Следећа касарана била би на простору села Горње Падине. Власници су обавештени о експропријацији и ових дана се почиње са градњом. Војни објекат граничне полиције на простору села Бање такође је у процесу градње. Следећа полицијска станица односно касарна изградиће се у селу Брњак, засеок Јаковљевићи. Њена градња је предвиђена за наредну годину.

За овакву војну експанзију на седници владе „Косова“ гласао је и министар, председник Српске листе, Горан Ракић. Локална самоуправа у Зубином Потоку немо посматра или боље рећи аминује овај претећи егзодус Срба са ових простора. Председник Србије Александар Вучић изузев јалове седнице савета за националну безбедност ништа друго није предузео. Медији у Србији о овоме ништа не говоре што значи да је за градњу ових објеката званични Београд дао дозволу. Сходно томе на седници Генералне скупштине УН председник Србије каже да је деескалирао напрегнуту ситуацију у јужној српској покрајини тако што затвара очи пред оваквим војним насртајима на Србе.

Додуше, то и не чуди. Када је требало да буде формирана војска Косова како није било кворума у сепратистичкој скупштини Српска листа је дала кворум па је у сепаратистички устав унета одредба о формирању безбедонсних снага. Председник Србије је да би опрао уста затражио хитну седницу Савета безбедности УН на којој је онако пријатељски са Хашимом Тачијем учествовао у расправи. Није га чак ни мрко погледао.

За десет година своје владавине председник Србије Александар Вучић никада није проговорио о обавези из Кумановског споразума да се на простор КиМ врати до хиљаду српских војника и полицајаца. Да је то тражио нити би се формирала војска Косова нити би се градиле касарне у Ибарском Колашину. Сличан пример ретко ћете наћи где у свету да врховни командат једне војске на својој територији благонаклоно гледа на стварање њему непријатељске војске. Јер таква војска данас је претња Србима на Косову и Метохији али сутра и за војску Србије.

Власт у Београду је јака када треба да се свети и врши репресију над Србима. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ са пуно разлога претпоставља да је највиши врх српске државе одговоран за паљевину просторија Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“, за бацање бомби и пуцање на кућу народног посланика Славише Ристића пре пар година у Зубиним Потоку, паљење аутомобила и других облика насиља над Србима. Међутим, када су у питању Албанци председник Србије има други критеријум, он се зове Отворени Балкан. А изузев јалових слика и билборда о некавој ЗСО и „северној Армији“ никаквих других реакција на порбљавања севера Косова и Метохије нема.

Власт у Београду је јака када треба да се свети и врши репресију над Србима. Међутим, када су у питању Албанци председник Србије има други критеријум, он се зове Отворени Балкан. 

А што се тиче локалних власти у Зубином Потоку предвођених опет „Српском листом“ ситуација је слична. Ћутање, јер ћутање је знак одобравања. Можда градоначелник или председник општине Срђан Вуловић нема ни времена за ове проблеме Срба. Он је иначе градоначелник по закону и уставу самопроглашене републике Косово. Председник је привременог већа именованог од стране Републике Србије. Прима новац и са једне и са друге стране. У исто време он је и директор хидроцентрале у Зубном Потоку именован од владе Републике Србије а такође и управник хидросистема Ибар-Лепенац именован од сепаратиста из Приштине. За ове функције он је новчано награђен. Власник је највећег аутопревозног предузећа на северу Косова и Метохије званог „Колашин превоз“. Власник је и предузећа за обуку возача „Маратон“ у Зубином Потоку. Власник је и грађевинских фирми у Београду и Крагујевцу где гради станове за тржиште. Па је онда власник туристичке агенције, апотеке и тако даље. По богатсву се труди да личи на свог председника Александара Вучића.

Посланик Народне странке у Скупштини Србије Синиша Ковачевић је рекао председнику да није издаја само предаја институција српске државе кроз Бриселски споразум. Издаја је и нечињење и пасивно држање као што то ради председник Србије по питању заокруживања још једне албанске државе на Балкану. И шта год он мислио, једног дана ће за то морати да одговоара. Кривично дело националне велеиздаје никада не застарева.

Косовска Митровица, 24.09.2022. године

Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“