Косово

Косово. Има ли иједна друга реч у српском језику, без обзира да ли је написана, изговорена или само у мисли призвана, која изазива сложеније и узвишеније емоције од ње?

Косово. Има ли иједна друга реч у српском језику, која боље осликава судбину читавог српског народа, боље од ње? 

Косово. Од момента када се Косово појавило у историји Србије, оно више никада није из ње изашло, и постало је део ње.

Косово. Од када се Косово десило, оно се није никада завршило.

Косово. Оно је постало и настало, само зато да Срба никада не би нестало.

Косово. Није српски народ изабрао Косово, већ обратно: Косово је изабрало српски народ .

Косово за српски народ није само Завет Богу, прецима и потомцима, већ наше српско, мученичком крвљу дописано поглавље Новог Завета! Косово је више урадило на просвећењу и посвећењу Срба, него што су то урадили сви њени најученији и најдуховнији људи заједно, у целокупној досадашњој историји Срба и Србије! Зато Косово и има за Србе, све оно што има и Нови завет: и Тајну вечеру (последњу вечеру пред косовски Бој), и Јуду (за издају оптуженог Вука Бранковића) и свог сина Божијег (свог кнеза Лазара, мученика који попут Исуса Христа, свесно и добровољно прихвата све ондашње грехе разједињене и посрнуле властеле и целог свог народа, на себе самог, жртвује се свесно и одлучно, за целокупан народ свој, бирајући радије образ и част, бирајући смрт и царство небеско, него самилост душманина и овоземаљски живот у безверју)!

Зато Косово не може бити ничија тема, ничији избор и ничија политика! Зато о Косову не може бити никаквог "унтрашњег дијалога"! Зато је Косово, за вјек и вјекова, највећа бол и највећа радост, сваког ко се Србином хоће звати! Косово је живо ткиво и ујединитељ целог народа српског! Косово је вечита жива рана српства, потребита и смислена, попут васколиог првобитног греха Адама и Еве, да вечно подсећа сваког ко се Србином хоће звати, на посрнуће и васкрсење, као универзалну судбину сваког човека, који се човеком хоће звати!Зато Косово не иште ничије разрешење, јер када би га иједан смртник могао решити, онда Косово не би ни било Косово! Косово није наш вечити проблем и камен око врата, Косово је вечити живот, а живот јесте вечита мука, патња и радост, који ваља иживети и при том се мучити и радити и радовати, и при свему том остати само човек! Не може нико рећи, како се Косово мора решити, како га не би као велики проблем остављали својој деци, да се она муче са њим, или не дај Боже, гину за њега! Напротив, Косово се, баш онакво какво јесте, мора оставити нашој деци! А они ће већ знати, боље од нас данас, шта им ваља са Косовом чинити и радити! Оставите ви нашој деци њихово право на сопствени избор! Не бирајте и не радите ништа за нашу децу, а што није био њихов сопствени избор, јер свака нова генерација, има право на своје изборе! Маните се Ви решавања проблема наше деце у будућности, јер би Вам било боље да се Ви бавите решавањем наших проблема у садашњости! Али сви знамо, како сте и на који начин, и колико "успешно", решавали наше проблеме у блиској прошлости, па није тешко предвидети, и каква ће Вам дела бити у садашњости, или не дај Боже, у будућности! Зато кажем, не дирајте нам макар у будућност, а поготову не због наше деце - немојте још и то да уништите!

Што се тиче будућности деце, дајем Вам за право, само да се бавите будућношћу Ваше деце! То је Ваше родитељско право и обавеза, да се, као одговоран родитељ, бавите будућношћу ваше сопствене деце, као што се и сваки други родитељ у Србији тиме бави! Но, да видимо, како се Ви и колико успешно бавите и том личном темом!

Косово за српски народ није само Завет Богу, прецима и потомцима, већ наше српско, мученичком крвљу дописано поглавље Новог Завета! Косово је више урадило на просвећењу и посвећењу Срба, него што су то урадили сви њени најученији и најдуховнији људи заједно, у целокупној досадашњој историји Срба и Србије

Искрено, никада се не бих бавио вашом породицом и родитељским обавезама Вашим, да их ви нисте у вашим јавним наступима, помињали, исполитизовали и тиме учинили јавном темом! Подсетићу Вас, ви сте изјавити (беше то и Блицу, и у Куриру, и на ТВ станицама), како сте поносни што ваш син није уписао ниједан факултет (иако ми баш и није јасна та врста поноса, али то је ипак ваше приватно право као родитеља), и још сте додали, да ћете бити јако поносни (као отац) што ће он бити обичан радник, и да се надате да ће бити успешан у томе (иако ми онда уопште није логично зашто сте сина годинама школовали у елитној и прескупој приватној средњој школи - чија школарина износи сигурно на хиљаде и хиљаде евра (можда десетине хиљада евра), када је син могао да иде и у неку бесплатну државну, где иду и "обична деца обичних људи", а не само деца богаташа и "жуто - радикално - напреде" елите?! Није ми јасно, зашто би неко бацио тако десетине хиљада евра, на школовање свог детета, да би он наводно био само обичан радник!? Објасните ми, молим вас, где је ту ваша предузетничка и економска логика, и у чему се ту крије "сјајан и мудар" родитељски потез, и колико је то мудро, са гледишта "вођења ваших породичних финансија"? Да ли би сте тај ваш сјајан потез препоручили свим родитељима у Србији: да штеде новац и дају десетине хиљада евра на средњошколско образовање своје деце", да би их после њеног завршетка, уместо на неки елитни факултет, запослили као обичне раднике? За колико ће тачно деценија рада, ако им је плата 200 евра месечно, успети да поврате новац уложен у средњешколско образовање?! Пошто ја ту не видим никакву логику, мислим да би било добро да се и осталим родтељима у Србији, објасни у чему је ту ваша мудрост!?

Волео бих да разумем ту вашу мудру одлуку, и у чему је њена "мудрост", јер се бојим да водите и државне финансије, на исто тако "бриљантан и логичан начин", а ја изгледа не успевам да докучим њихов прави смисао, који се крије негде у вашим сјајним идејама?! Уз то, волео бих да знам, јесте ли вашег сина већ негде запослили, да ради као "обичан радник", за обичну радничку плату, или се и ви и ваш син још нисте одлучили, па се још двоумите, у ком технолошки изазовном и страним инвестицијама, високо-развијеном сектору српске привреде жели да изгради своју будућу радничку каријеру: још се нисте одлучили вас двојица: да ли да "намотава каблове преко ексера закуцаних у дрвене даске" (високо развијена технологија производња електроинсталација за аутомобиле, у компанијама "Јура" или "Леоне"), или да ипак сачека велике турске инвестиције у текстилну индустрију па да "шије гаће, мајце и кошуље", и све то за фантастичних 20 -так хиљада динара, сваког месеца!? Немојте се бринути, да ће се јавност Србије бунити што сте Ви као председник Србије, запослили свога сина, и оптужити вас за корупцију и непотизам! Неће, верујте ми! А и ја ћу вас, у том случају, ево овде јавно и гласно дајем реч и обећавам, бранити до последњег даха, и у свим својим текстовима и наступима, бранити од сваког напада, и то отворена срца и потпуно искрено, и без икаквих захтева и привилегија са моје стране према вама, значи поптуно бесплатно! Само нек Ваш син коначно почне да "ради на изградњи своје радничке каријере", без обзира да ли су "каблови или гаће"!

*****

И да хоћете не можете се Косова никако ослободити! Све и да хоћете да Косово издате и продате и поклоните некоме, оно се неће од нас одвојити, оно ће и вас и нас пратити, и ићи у стопу за нама, попут верног пса кога сте хтели поклонити комшији! Колико год се комшија трудио око њега, и желео да га задржи само за себе, оно ће целу ноћ везано завијати, док се ланца не ослободи и преко ограде не прескочи! А Косово је већ одавно одлучило чије је, чије хоће да буде, и зашто то хоће!

Нису случајно Косовом, као вечитом инспирацијом, били задојени сви најумнији синови, не само српског, већ и свих околних, нама етнички сродних народа! Косово је, како за нас, тако и за њих, постало симбол слободарског духа, и вечити подсетник вредности и значаја, који има слобода, како лична слобода појединца, тако и слобода читавог једног народа! Косово је вечито извориште животне енергије целог српског народа, које попут крви запљускује сваког од нас, дајући му животну снагу и сокове, хранећи га и негујући као што крв храни све наше органе, тело и дух! Косово нас је напајало државотворном идејом, и довело до тога, да се први и једини, од свих Балканских народа, потпуно сами, ослободимо вековног турског ропства! Косово је од свињара и трговаца, виспрених и вредних, успело да однегује две владарске династије српског народа, и тако од Србије, једине у Европи, створи државу која има своје аутентичне народне владаре, а не представнике туђих династија, као што су у то исто време имале Грчка (Грчка краљевска породица је директно проистекла из краљевске куће Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбург или на оригиналном немачком језику - Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg. Први владар на грчком трону из ове породице био је краљ Ђорђе I Грчки или на грчком - Γεώργιος Α', Βασιλευς των Ελληνων), 1845—1913, дански принц, син данског краља Кристијана IX), Бугарска (чији је господар постао Фердинанд I од Бугарске, рођен као Фердинанд Максимилијан Карл Леополд Марија Сакс-Кобург-Гота или на немачком - Ferdinand Maximilian Karl Leopold Maria von Sachsen-Coburg und Gotha, и био кнез Бугарске од 7. јул 1887, па све до 22. септембар 1908), када је прогласио независност Бугарске (на наговор Аустроугарске и Немачке, којима је по националности и припадао!) и прогласио се за краља Бугарске. Фердинанд је иначе био рођен 26. фебруара 1861. године у дворцу Кобург, у Бечу, и био син аустријског генерала кнеза Августа фон Сакс-Кобург-Гота и принцезе Клементине Бурбон-Орлеанске, ћерке последњег француског краља Луј-Филипа или Румунија (Краљ Карол I Румунски - или на немачком Karl Eitel Friedrich Zephyrinus Ludwig von Hohenzollern-Sigmaringen, рођен 20. април 1839, а умро 10. октобар 1914. године, био је владар Уједињених Кнежевина од 1866. до 1881. и први краљ Румуније од 1881. до 1914. године. Карол је био немачки принц, рођен у Сигмарингену, а изабран је за румунског кнеза, иако је круна првобитно била намењена брату белгијског краља Леополда II, односно принцу Филипу Фламанском, али како је он то одбио, круну је добио Карло, као близак Наполеонов рођак. Изабран је за кнеза 20. априла 1866. године. Тада је романизовао своје име у Карол. Краљем се прогласио 15. марта 1881. године. Био је први владар из династије Хоенцолерн-Сигмаринген, која је владала Румунијом до проглашења Републике 1947. године) или Албанија (којој је Турска поставила за управника Џемал Пашу Зогу, а касније лично Мусолини поставио његовог сина за краља Албаније - Амхмета Зогуа)!

Ако до сада нисте знали зашто је једино Србија изнедрила и "породила" своје династије, из крви најхрабријих, најбољих и најспособнијих синова свог народа, онда од сада знајте да је и то резултат битке на Косову, на коме кнез Лазар није хтео признати силу и моћ турског султана, нити владати Србијом у његово име, већ радије изабрао смрт и небеско цраство! И тај његова аманет остао је да се вије небом изнад Косова, кроз све векове турске окупације, и тај његов дух је директно изродио нове краљеве Србије модерних времена, а не туђе господаре, који ће управљати нама, у складу са нашим интересима, а не туђим!

Косово нас је напајало државотворном идејом, и довело до тога, да се први и једини, од свих Балканских народа, потпуно сами, ослободимо вековног турског ропства! Косово је од свињара и трговаца, виспрених и вредних, успело да однегује две владарске династије српског народа, и тако од Србије, једине у Европи, створи државу која има своје аутентичне народне владаре, а не представнике туђих династија

И онда, после толико векова, неко данас има храбрости да оптужује кнеза Лазара, да је он изгубио Косово, и војску и државу!? Наравно, онај који то може да изјави, је онај исти, који никада није ни за један велики празник хришћански, ни за Божић, ни за Укрс, ушао у ниједан верски објекат Српске православне цркве. Могао је тај исти, када му се већ указала од Бога прилика, и да пита председника Руске Федерације, зашто је за њега, првог човека Руске федерације, толико важно, да сваке године, за сваки од поменутих великих хришћанских празника, нађе времена и проведе целоноћно богослужење у неком од храмова Руске православне цркве, заједно са својим народом. Могао је да пита, али није. Могао је и да пита руског председника, зашто је за Русију тако важна битка на Куликовом пољу (као наша битка на Косову пољу), и сећање на њу?

Они припадници других нама сродних етнички (не и верски) народа, који нису имали своје Косово, као извор слободарске идеје и духа свог народа, "зајмили" су наше Косово, и користили га као тему, инспирацију и мотив, за покретање свога народа у борбу за сопствену слободу, јер нису имали "свој мит - своје Косов"! Заузврат, за "употребу" наше митске теме и Косова, многи од њих су оставили, неке од својих најлепших написаних речи, баш о Косову, нама за вечити поклон и наслеђе, као на пример хрват Тин Ујевић!

Остаје забележено за вјек и вјекова, да су Тин Ујевић и Гвидо Тартаља (представници националистичке хрватске омалдине), поводом сјајне победе српске војске у битки код Куманова, послали телеграм подршке председнику српске владе Николи Пашићу, у коме се између осталог каже: ".. Српскохрватска националистичка омладина на Приморју одушевљено поздравља тријумф братског српског и југословенског оружја и клања се победничким осветницима Косова и створитељима нове Југославије"!

Тин Ујевић је написао 1918. године песму посвећену Србији, и навешћу је овде у целости:

СРБИЈИ

Данас пламсаш само од крви најбољих

што су мачу дали своја тела справна;

блештећи у духу и у чистој вољи,

божанствена, Света земљо Православна;

Јуче, ти си била моћна и велика,

и за усне деце мелко, мед и вино,

док се не скрхаше под градом челика

груди твоје деце, Српска Краљевино!

Сутра, сабирући и данас и јуче,

засјаше у духу и у живој моћи,

јер ће славу слома унуци да уче,

као зору спаса после тешке ноћи.

Ал' ни нови народ, нити понос међа

никад неће више да ти овај врати

поносити поглед иза храбрих веђа

што су знале дивски у понор гледати;

Твоје мирно чело под претњом удеса

и вијањем вјетра страве и страхоте,

и молитву тамну у глува небеса;

твој''је данас време највеће лепоте.

1918.

*****

Други пример надахнућа темом Косова је сјајни хрватски скулптор Иван Мештровић, који је неке од својих најлепших скулптура створио инспирисан темом Косова и њеним јунацима. Његов светски чувени тематски циклус под називом "Косовски циклус" (чине га скулптуре Марко Краљевић, Милош Обилић, Пеђа Злопоглеђа, Косовка девојка итд). Као круна његовог стваралачког рада требало је да представља пројекат изградње Видовданског храма баш на Косову пољу, а поменуте скулптуре уз још многе друге, су требали да буду основни фрагменти тог сакрално-световног објекта, чији је духовни творац Косово! Поменуте скулптуре "Косовског циклуса" и идеја изградње Видовданског храма, изложене су на светској изложби у Риму 1911. године, где су управо оне освојиле прву награду!! Реч је била о монументалном објекту дужине 250 и ширине 200 метара! Он је у свом животупохвале и речи о значају Косова, написао је Тин Ујевићживотна потреба и енергија за читав народ! Нобеловац Иво Андрић, својом личном одлуком, а не пореклом, изабрао да буде Србин, се целога живота бавио Косовом, па је чак и као високи дипломата Краљевине Југославије, израдио елаборат за решење   "Косовског проблема"!

Косово је било и остало, вечита инспирација и духовна храна, сваког слободољубивог и правдољубивог човека, који се родио и растао и васпитавао на просторима читавог Балканског полуострва, jер Косово је деловало исто тако благодатно и инспиративнo, и на поробљене и обесправљене припаднике свих других нација и народа, а не само на Србе.

Тако треба и мора да остане!

Извори:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%%B0%D0%BC

http://www.royalfamily.org/vidovdan-t-kosov/?lang=cir

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0D0%B0

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%%99%D1%83

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%5%D1%80%0%B5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%%D0%B8

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/vucicosan/36nwn5f

https://www.kurir.rs/vesti/biznis/235-nijtet-bice-radnik

http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?top3.0