Косово и Метохија | |||
Одлука политичког комитета Савета Европе да „Косово“ прими у ову организацију представља кулминацију антидржавне и антиуставне политике Александра Вучића |
четвртак, 28. март 2024. | |
Одлука политичког комитета Савета Европе да самопроглашену републику Косово прими у ову организацију представља кулминацију антидржавне, антисрпске и антиуставне политике диктаторског режима Александра Вучића. Све је кренуло од 2013. године када је политички двојац Станлија и Олија у лику Александра Вучића и Ивице Дачића прихватио Бриселски споразум. Тим споразумом су демонтиране инстутуције српске државе у јужној српској покрајини сасвим драговољно као што су полиција, судство, цивилна заштита, енергетика, телекомуникације... Оно што НАТО пакт бомбама није урадио напредњачко-радикалско-дачићевски режим је то у миру предао. Разлог томе је гола власт и благодети које из ње произилазе а то су пљачка народа и лично богаћење. Сетимо се тада да је Александар Вучић позвао српске судије које су претходо положиле заклетву на Устав Републике Србије да поново положе заклетву али овог пута као судије самопроглашене републике Косово и на њихов сепаратистички устав.
Све се то наставило са Вашингтонским споразумом а онда је круна наишла прихватањем Француско-немачког предлога од стране председника Србије Александра Вучића. Тај споразум који је у суштини Ишингеров план и који у стварности значи модел две немачке Александар Вучић је привхатио у Бриселу а касније се у Охриду обавезао да ће да га спроведе. Прихватање Француско-немачког предлога обављено је пред широким аудиторијом како у Бреселу тако и у Охриду пред високим представником за европску политику Жозефом Борељом. У тачки два Француско-немачког предлога стоји да Србија прихвата територијални интегритет, суверенитет и независност своје јужне покрајине. А у тачки четири стоји да Србија неће ометати пријем Косова у разне међународне институције и организације. У истом споразуму стоји да ће Србија да омогући слободу кретања за сепаратистичку творевину звану република Косово. Што је Александар Вучић уочи Нове године већ одрадио пуштајући да возила и становиници јужне српске покрајине са својим сепаратистичким симболима пролазе кроз територију Републике Србије. Зато садашње цвиљење, кукање, запомагање од стране председника Србије је нешто што је већ виђено и што је током сваке своје издаје он примењивао. Када је прихватио Француско-немачки предлог је јавно на државној телевизији изјавио „пустите ме да их мало лажем, да их мало варам“ а данас се жали да су га они слагали и преварили. Он заводи народ како би Срби на КиМ рекли за Голеш планину јер се он већ раније договорио о прихватању независности Косова и Метохије али сада због грађана Србије у стилу Калимера јада се и цвили. Изјава министра спољних послова Ивице Дачића да је одлука политичког коминетат Савета Европе срамотна и скандалозна је тачна као што је тачна и ранија изјава овог политичара да ко мисли да је КиМ Србија нека узме Устав Србије и нека иде у Приштину. У истом тону је говорио и његов коалициони паратнер Александар Вучић који се много пута оглашавао речима да ми на КиМ немамо ништа, да нема Срба у Ђаковици, Качанику, Малишеву, Сувој Реци...
Писанија Владимира Ђукановића посланика и ударне песенице Српске напредне странке парламентарној скупштини Савета Европе је бацање прашине у очи грађанима Србије јер се она своди по народној „трла баба лан, да јој прође дан“. Ако стврарно жели да одбрани Косово и Метохију садашња власт би морала да поништи споразуме које је сама прихватила и угорзила опстанак Србије као што су Бриселски и Вашингтонски споразум и Француско-немачки предлог. На несрећу Срба она то никада неће да урадио јер је за све време своје владавине Косово и Метохије служила Александру Вучићу за политичку трговину зарад голог опстанка на власти. Зато никада није ни донешена политичка платформа за преговоре са Приштином јер би она ограничавала трговину Косовом и Метохијом. Са ове дистанце чак су и догађају у Бањској који престављају војни и политички дебакл државе Србије фингирани. Требало је да се покаже да је Србија главни фактор нестабилности и узрок ратних бубњева. Оваква ситуацаија ствара добар политички терен за пријем Косова у парлементрану скупштину НАТО пакта што је већ ових дана и учињено. У крајњем случају када се подвуче црта владавине напредњачко-радикалско-дачићевске коалиције може да се констатује да су они дали 17% територије Републике Србије да би опстали на власти. То је и настављено, Србија се сузила али је зато богатство браће Вучић Александра и Андреја достигло невиђене размере од неколико милијарди евра. Тачну бројку сазнаћемо када они буду сишли са власти.
Прича да они никада неће дозволити улазак „Косова“ у Уједињене нације је несувисла и потрошена јер од Александра Вучића и Ивице Дачића ништа више не зависи. О уласку „Косова“ у УН одлучују други а не Србија. Нажалост, у одбрани Косова и Метохије нису се много прославиле ни остале инстутуције као што су рацимо Српска акадаемија наука и уметности и Српска православна црква. Председник САНУ у два мандата академик Владимир Костић здушно и жестоко се залагао да Србија призна независно Косово. Епархија рашко-призренска односно њен владика Теодосије прихватио је Бриселски споразум који значи гашење институција српске државе на том простору. Српска православна црква никада до сада јавно није осудила Француско-немачки предлог нити је реаговала на све антидржавне, антиуставне и антисрпске кораке председника Србије. Чак напротив, доделила му је награду у виду Ордена Свегога Саве што је тотални политички апсурд. Имајћи све ово у виду са оваквом влашћу и појединим националним институцијама Косово и Метохију нисмо могли да одбранимо. Ово време, када се буде писала историја српске државе, ће бити уписано црним словима јер овако нешто никада се у историји српског народа није дешавало. Ипак, као што је некада говорио Никола Пашић спаса нам нема али пропасти нећемо. Косовска Митровица 28.03.2024. године |