"Реалност" некад и сад

У ери модерних технологија све је могуће, па и то да критичари никада не буду критиковани, лажљивци да не одговарају за лаж, ненормални да се поносе својим лудилом. Баш тако! То је наша реалност. Чему све ово?

Питање Косова и Метохије, добрим спиновањем у јавности, максимално је маргинализовано, а у први план испливавају вести које смо до јуче могли да читамо само у „жутој штампи“. Некад и сад – а да се заборави не сме, направићу краћу ретроспективу и упоредити је са садашњом ситуацијом.

Да се подсетимо речи са митинга „Косово је Србија“ тадашњег опозиционара, а садашњег председника Србије:

„Томислав Николић поручио је да ће Србија сачувати свако своје дете на Косову, сваки педаљ своје територије, јер не буде ли Косова неће бити ни Србије. Он је окупљенима обећао да се неће смирити док Косово не буде под контролом Србије.“

Такође, речи није штедео ни садашњи први потпредседник Владе у интервјуу за Глас јавности 2005. године:

"Је л' једина политика Коштунице, Тадића, Карића, овога или онога, то да вам на свако питање одговоре: па то је реалност. Ако је то одговор на свако питање, онда нека нађу шимпанзу из зоолошког врта, чуо сам да има један добар, који ће да научи да држи оловку у руци и потписује све шта му неко доноси уз увек исто образложење: па то је реалност.“

Затим је у свом стилу наставио:

„Апсолутно тачно. Пустите Демаћијеву изјаву да бисте народ у Србији плашили новим насиљем како суштина никада не би испливала. А суштина је то што је кључно питање КиМ питање територије наше државе. Друго по важности је питање односа власти КиМ и централних институција власти у Београду. Треће је однос нецентралних српских органа власти у односу власти аутономије на Косову. Тек четврто је питање људских права и слобода. А они, наши из државног руководства, сваки пут хоће да кажу: кључно питање су вам људска права и слободе, што ће рећи: сутра ако у Приштини кажу све вам је обезбеђено, све вам је мирно, наши ће рећи: па добро, добили смо сигурност и безбедност за наше грађане на КиМ, а територија није важна, то је парче земље. Е, то је суштина њихове преваре. Сваки пут се чак и лажни страх од немира преноси не би ли се питање територије, иако кључна тема, склонило у страну.".

Па то је реалност - реалност је поново по грађане Србије сурова. Овако су говорили људи који сада воде ову нашу напаћену и осрамоћену земљу. Људи који се сада састају са Јахјагом, који подржавају сусрете Дачића са шиптарским терористом и који говоре: „реалност на терену је таква“. Текст изговарају исти, исти онај који су критиковали, али га не потписују шимпанзе из зоолошког врта већ бивши критичари. Реалност је чудо?! Чудо или нешто друго. Чудо у оквирима САД и Брисела. Чудо у лику издаје српских националних интереса!

Борба против корупције сада је тема број један оних који по сваку цену Макијавелистичким методама желе апсолутну власт, не презају ни од чега, па ни од тога да сада оне које су највише оптуживали сада са њима сарађују, коалиционо и финансијски. Да ово не буде пука флоскула, цитираћу део из интервјуа садашњег првог потпредседника Владе дат 9. 4. 2006. за лист Дневник:

„Упозоравао сам са скупштинске говорнице председника владе, министре, полицију, да крију криминал од 600 милиона евра. Убеђен сам да је Богољуб Карић починио највећи криминал у историји Србије. Чекам да видим колико је судија Врховног суда имао под својом контролом и да ли ће они и сада наставити да раде за њега.“

Након Карића осврнуо се и на свог садашњег „пријатеља“:

„Сваки стручњак би вам рекао да је Млађан Динкић шизофреник, да су у њему две личности, да је потпуно располућен. Један Динкић, тај луди, који је нажалост министар финансија, три месеца кажњавао је посланике Србије ускраћивањем плата. То је чинио и с војском, а сада се окомио на судије да их посмењује, а онда постави оне који му буду одговарали. Сви у држави ћуте јер је Динкић представник групације у влади без које влада „пада“. Међутим, све више ме забрињава стање Војислава Коштунице, јер, једном када прихватите уцену ту нема краја, сада могу да му раде шта год хоће.“

А онда је објаснио и спрегу Србија – ЕУ:

„Србија би формално правно морала да кроз све своје органе покаже сагласје о поштовању међународног права и покаже да је Косово њен саставни део. Морају да прекину разговоре „испод жита“ са ЕУ о томе како да нам отму Косово", рекао је Вучић.

Овако је садашњи први потпредседник Владе говорио о Космету, Европској унији, Богољубу Карићу, Млађану Динкићу и Војиславу Коштуници.

Ситуација је врло јасна, за оне који желе да је виде, а она говори да садашњи режим на све начине жели да нас убеди да успешно решавају историјско питање јужне српске покрајине. Њихов план, који путем медија са националном фреквенцијом спроводе, говори о томе да се боре за, како они кажу, север Косова (Метохија и остатак Космета се више и не спомињу) и општине које су најближе Србији (изгледа да су и границу признали). Њихов план је да створе неку врсту дистрикта, као неуспели пример Брчка, на северном делу КиМ, да признају остатак Космета као шиптарску творевину, а да нам медијски то представе као успех и максимум који се могао остварити – јер то је реалност на терену.

Корупција, афере афлатоксина, покушаји атентата (ал` за мало) и разни маркетиншки трикови у служби режима имају за циљ да се скрене пажања са дешавања на територији КиМ. Свакодневно имамо вест, коју медији не објављују – или је објављују као да се ради о дешавањима у Таџикистану, да је неки Србин повратник рањен од стране шиптарског терористе, бачена бомба у српско двориште/насеље, рањени отац и син, протерани и убијани, а недостатак лекова у домовима здравља јужно од Ибра је редовна појава. Срби са Космета суочавају се са чињеницом да су јефтина роба којом режим у Београду тргује зарад неких датума којом ће исписати и јавно пропаст Србије.

Да ли ће успети у томе остаје нам да видимо и да се надамо да народ овога пута ипак неће прогутати лаж и коначно схватити да је реалност само реч у служби оних који хоће да их преваре и  понизе!