четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Грб Србије и поштовање сопствених одлука
Културна политика

Грб Србије и поштовање сопствених одлука

PDF Штампа Ел. пошта
Дарко Бабић   
уторак, 22. март 2011.
Поводом усвајања новог еталона грба[1]  Републике Србије скоро од самог почетка трају контроверзе које се производе захваљујући потпуној хералдичкој непросвећености. У државној управи и народу је на волшебан начин створена пометња којој нема места.

Полазећи од тога да у нас хералдичка култура није на завидном нивоу ваља разјаснити недоумице које се јављају.

Устав Републике Србије из 2006. као највиши правни акт у свом члану 7. ставу 1. наводи да Србија има свој грб, заставу и химну док се у ставу 5. каже да се изглед и употреба ових симбола уређује законом[2].

У  2009. години je у складу са Уставом донет  Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије[3] где се у члану 9. ставу 1. одређује да Влада Републике Србије усваја изворник изгледа грба, заставе и химне.

На основу овога закона Влада је у 2010. у потпуности испунило своју обавезу којаје, може се рећи, чекала још одМитровдана 2006.[4] усвојивши Изворник чије име гласи Књига графичких стандарда знамења Републике Србије и њених званичника.

Овим корацима је коначно решена правна регулатива везана за знамења Србије. Бесмислено је да се након четворогодишњег периода успешно решеног хералдичко-вексилолошко-химнололошког  питање грба, заставе и химне вратимо у стање „правног вакуума“.

Једна од највећих заблуда није везана за хералдичку природу Изворника већ за примену новог еталона. Нигде се у свим овим горе наведеним актима не наводи да се знамења по старом  еталону моментално нити у било ком временском периоду морају заменити новим. У добром духу правне науке након усвајања изворника у даљој употреби приликом израде добара се  користи нови еталон.

Медијским спиновање се подигла „прашина“ како нове регистарске ауто-таблице нису у складу са  изворником. Заборавља се једна врло важна ствар, а то је да су - по речима министра Ивице Дачића - таблице биле израђене пре усвајања Изворника. Проблема би евентуално било само ако би имали случај да су таблице израђене након усвојеног Изворника. Мада, у овом случају је најбитније када је усвојен Правилник о регистровању моторних и прикључних возила[5] у коме се дефинише изглед регистарске таблице.

Следствено свему овоме долазимо до логичког закључка да ћемо имати паралелну коегзистенцију два еталона као што смо својевременом у монетарном промету имали новчанице и кованице са именом и грбом државе Србије односно Југославије.

Недоумица је везана првенствено за једну паралелну коегзистенцију старог и новог еталона.

Наравно, у складу са логиком та паралелност ће трајати извесно време. То није никакав проблем. Све у свему нема ванредних трошкова. То је битно!

Напомињем да стари еталон грба из 2004. није део Изворника који обухвата грб, заставу и химну. Чак није у складу са Законом. У садашњем закону је нарочито занимљив члан 10. који гласи: „Грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882.[6] године и користи се као Велики грб и као Мали грб“. На основу онога што читамо у медијима државни секретар Министарства правде Слободан Хомен нови еталон грба покушава оспори управо кроз овај члан.

Уколико би смо желели бити стручна опозиција најпре морамо установити да је опис грба меродаван, а да је цртеж подложан стилским променама.

Ми можемо рећи да цртеж Грујића из 2010. не одговара Карловом из 1882. који је стилизован у складу са оновременим ликовном естетиком, али је итекако важно да се каже да цртеж из 2004. - који се сада покушава вратити на мала врата - такође не одговара цртежу Ернста Карла.

Уколико би се на старом еталону (2004.) вршиле корекције којима би се одстраниле грешке како би се ускладио са законом добили би ванредне трошкове, а то је нешто што треба да забрине сваког пореског обвезника. По први пут смо добили изворник и није нам потребан други. Заправо, Грујићево решење јесте много верније Краловом цртежу него решење из 2004, а општу несвикнутост на модерну хералдичку стилизацију је можда тема за посебан текст.

Напослетку треба рећи да смо последњих деценија много тога једног те истог мењали  у више наврата - углавном неоправдано, али то сада са грбом није случај.

Аутор је секретар Друштва српских грбоносаца – „Милош Обилић“


[1] Влада Републике Србије, на основу члана 9. став 1. Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије („Службени гласник РС”, број 36/09) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08) донела је УРЕДБУ О УТВРЂИВАЊУ ИЗВОРНИКА

ВЕЛИКОГ И МАЛОГ ГРБА, ИЗВОРНИКА ЗАСТАВЕ И НОТНОГ ЗАПИСА ХИМНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ на седници одржаној у четвртак, 11. новембра 2010. године. Тако је усвојен предлог комисије у потпуности (http://ljubodraggrujic.com

/my%20site/Srpski/etalon/naslovna%20etalon.htm).

[2]Устав Републике Србије, члан 7. – Грб, застава и химна http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav_odredbe.php?id=101

[3] Члан 9. став 1. - Изворник Великог и Малог грба, изворник заставе Републике Србије и нотни запис химне Републике Србије утврђује Влада.

[4] На Митровдан 2006.  у Народној Скупштини је усвојен Устав Републике србије.

[5] Правилник о регистрацији моторних и прикључних возила ("Службени гласник Републике Србије ", бр.69/10) http://www.mup.gov.rs/cms/resursi.nsf/pravilnik

%20o%20registraciji%20motornih%20i%20prikljucnih%20vozila2.doc

[6] Законом о грбу Краљевине Србије из 1882. гласи:
Члан 1.
Грб Краљевине Србије јесте двоглави бели орао на црвеном штиту са круном краљевском. Врх обе главе двоглавог орла стоји круна краљевска а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Краљевине Србије „бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста“. 
Члан 2.
Грб је огрнут пурпурним хермелиновим плаштем коме се на врху налази краљевска круна. 
Члан 3.
Нацрт грба који ће служити као оригинал, биће као такав утврђен решењем министарског савета и чуваће се у министарству правде.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер