среда, 22. јануар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Тројански магарац и монетарни брејкденс
Културна политика

Тројански магарац и монетарни брејкденс

PDF Штампа Ел. пошта
Раденко Тошић   
субота, 26. мај 2012.

Да ли се сјећате Евровизије из 1990. године? Такмичење за најбољу европску пјесму те се године одржавало у Загребу, према такмичарским пропозицијама сасвим заслужено, јер је на претходном Евросонгу тријумфовала представница бивше нам државе група „Рива“ са пјесмом „Rock me“. Било је логичније да је Београд као главни град био домаћин, али су европске газде већ тада попријеко гледале на Милошевића и Србију, па се такмичење одржало у Загребу. Незаборавни тандем Хелга Влаховић и Оливер Млакар били су водитељи уз врло добре пјесме које су изводили представници Шпаније, Француске, Луксембурга. Представница Израела била је одлична пјевачица Рита, али са лошом и досадном пјесмом „Плес на киши“. Нешто као албанска представница на овогодишњем такмичењу.

Побједник Евровизије у Загребу био је Тото Котуњо са успаванком о уједињеној Европи поштујући тако и саму идеју такмичења, које је представљало још један мали покушај у низу таквих да се Европа напокон окрене разумијевању и сарадњи. Дјеловало је готово надреално да Тото Котуњо пјева о уједињењу у земљи која се очигледно распадала. Знамо шта се касније дешавало на овим просторима, па испада да је Котуњо пјевао у вјетар. Представница бивше државе на Евросонгу у Загребу била је Татјана Матејаш-Тајчи са пророчком пјесмом „Хајде да лудујемо“.

Чувена Тајчи изгубила се у непознатом правцу и више се не враћа. Можда и због тога да је нека невладина организација не би оптужила да је пјевала ратнохушкачке пјесме.

Слично Тото Котуњу тада у Загребу на овогодишњем такмичењу које се одржава у Азербејџану о евроинтеграцијама је, у првом полуфиналу, пјевао представник Црне Горе контроверзни Рамбо Амадеус, али на, њему својствен, уврнут и провокативан начин. Музичку саботажу звану „Еуро Неуро“ извео је добро укомпонован трио који су поред Амадеуса чинили бас гитариста Мирослав Товирац и бубњар Игор Малешевић, садашњи и бивши члан изванредне џез групе „Васил Хаџиманов бенд“. Ова својеврсна ругалица и пародија од пјесме зготовљена у турбо-фанк стилу, како га је неко крстио, није ни налик на пјесме које годинама слушамо и гледамо на Евровизији и које личе једна на другу као јаје јајету. На пјесме у којима се пјева о неоствареној љубави и у којима се плаво небо сусреће са плавим морем и све постаје плаво. Умјесто да прави копију најбоље пласираних пјесама од прошле сезоне досадних и нимало оригиналних извођача, што је постало уобичајна појава на Евровизији посљедњих година, Рамбо је, уз помоћ гусала и словеначке атракције Роберта Пешута, познатијег као Мањифико, измаштао необичну „психоделију“, неповезану и слабо разумљиву за ушминкану европску публику навикнуту на лаке ноте и срцепарајуће уздахе.

Рамбова намјера је, према његовим ријечима, била да размрда ову прилично досадну манифестацију. У ту је сврху на бину постављено Рамбово идејно рјешење „тројански магарац“, ма шта овај тројанац значио, а додатну „гужву“ су стварали плесачи који су извели монетарни брејкденс. Наступ црногорског представника био је изван клишеа и није се уклапао у гламурозну представу која се ове године одржава у Бакуу, главном граду Азербејџана, у новоизграђеној скупоцјеној дворани обложеној стаклом и кристалом. Према ријечима Кенана Алијева, директора азербејџанског програма Радио Слободна Европа, режим је настојао да искористи овај догађај за побољшање свог лошег међународног имиџа. Према неким информацијама на организацију фестивала утрошено је око 50 милиона евра и ово је најскупљи шоу у историји такмичења. Рамбо Амадеус на крају свог наступа изврће празне џепове од хлача што сигурно није оставило равнодушном супругу предсједника Алијева, која се налази на челу организационог одбора Евросонга.

Црногорска и околна јавност била је упозната са пјесмом „Еуро Неуро“, спот се данима вртио на телевизији, а реакције су биле подијељене. Од тога да је Рамбо херој на магарцу и да је његов наступ на Евросонгу дословно бацање бисера пред свиње, до онога да је неозбиљни простак који је отишао у Азербејџан са намјером да се спрда са Црном Гором. Да је пјесма која представља Црну Гору све неко рецитовање и шабански фазони и да су руске бабушке, које су наступале исте вечери, свемир за ову Рамбову пјесму. Пошто спот представља промоцију црногорског туризма на неким хрватским порталима појавили су се негативни коментари уз неколико компромитујућих слика црногорских плажа и констатацију да су спот и пјесма обичне балканске будалаштине које никога не занимају. Рамбо је на критике домаће и стране јавности одговорио да он није правио пјесму за ових 160 милиона што воле Евросонг, него за оне што га не воле и што док траје пјесма Евровизије сједе у кујни и пију пиво.

Озбиљнија примједба била је изречена од стране једног црногорског опозиционог политичара који је оптужио Рамба Амадеуса да се бави моралном проституцијом и да се продао режиму за 100.000 евра на што је овај узвратио рјечима како је једна екипа била јединствена прије 20 година, па се касније раздвојила на два дијела те им његов наступ добро дође да би око нечега могли ломити копља. Све се мјења сем камења, што би рекао наш народ, па тако и Рамбо. Присјетимо се само „Бијелог дугмета“ из осамдесетих година када Горан Бреговић готово до непрепознатљивости мијења аранжамане старих пјесама како би звучале модерније, а Бебек брије своје бркове да би цијели састав скратио косу на „прописану“ панк дужину.

Не треба занемарити ни економску димензију Рамбовог наступа на Евросонгу. Избор представника за пјесму Евровизије ове је године у бившим републикама протекао у складу са максимом „колико пара толико и музике“. Није било скупих такмичарских манифестација, него се о представнику одлучивало договором што је ишло на руку Рамбу Амадеусу, јер највјероватније да не би прошао гласање. Одлуку да баш он представља Црну Гору на овогодишњој европској музичкој смотри донијели су челници црногорске државне телевизије, којима мотив није био да се пјесма допадне европској публици, него туристичка промоција Црне Горе. Црна Гора је од туризма прошле године, према неким информацијама, зарадила чак 670 милиона евра, а зарада би ове године требала бити и већа због наступа Рамбовог који је гледало око 160 милона људи. Наравно да се неки нису сложили са тим уз образложење да је Рамбов наступ никаква промоција Црне Горе и да не само да гледаоци неће доћи на љетовање у Монтенегро, него ће после Рамбовог „еуро-неуро“ каламбура помислити да је све пропало и да ће угасити телевизију.

Овакав маркетиншки приступ Евросонгу неки су у Црној Гори оквалификовали ниским и недостојним, али тешко да би се такав приступ могао довести у питање, с обзиром на то да је избор за пјесму Евровизије последњих година све мање респектабилна музичка смотра заслужна за развој поп-културе, а све више бизнис око којег се окрећу велике паре.

Од оних који имају велике паре Рамбо тражи шансу за рефинансирање. Спот у којем Рамбо јаше на магарцу кроз Црну Гору још боље одсликава економску ситуацију. Магарац је изабран за главног јунака, јер је, према Рамбовим ријечима, симбол одрживог развоја. Много ради, а мало троши. Скроман је, поуздан и паметан. Ако занемаримо ово посљедње, додао бих, и идеалан за искоришћавање. Спот говори о економским невољама црногорског човјека, који продаје маслиново уље и месо на пијаци, да би му на крају неки магарац појео паре које је продајом зарадио.

Представник Црне Горе на Евросонгу имао је неколико отежавајућих околности. Кладионице су га ставиле на задње мјесто заједно са Сан Марином, а много већи хендикеп је то што је наступао у првој полуфиналној вечери као једини из бивше Југославије, па је зато остао без комшијских 12 поена. Остало му је да се узда „ у се и у своје кљусе“. Рамбова брутална сатира није успјела да се квалификује на завршно вече Евровизије. Грци су побиједили Тројанце уз помоћ Тројанског коња, али Рамбу није пошло за руком да тријумфује на Евросонгу уз помоћ тројанског магарца. Остаје да се види како ће проћи наш представник на овом такмичењу Жељко Јоксимовић. Можда би требали размишљати о томе да нас сљедеће године на Евросонгу представља неко из Бањалуке, Српског Сарајева, Бијељине или неког другог града из Републике Српске на основу двојног држављанства. Горе поменута представница Албаније рођена је у Косовској Митровици. Нико није постављао питање око тога што неко са Косова и Метохије представља Албанију.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер