Kulturna politika

Ve De Raka

PDF Štampa El. pošta
Vladimir Kecmanović   
petak, 12. jul 2013.

U polemici koju na sajtu NSPM-a vodi sa Gojkom Tešićem, vršilac dužnosti direktora Službenog glasnika, vlasnik brojnih, ne baš lepih nadimaka, u novije vreme poznat kao Ve De Raka, pomenuo je i moje ime.

Budući da sam pomenut uzgred, u kontekstu koji bi, poznavajući vršiočevu neobičnu logiku, trebalo da bude negativan, a koji je, ako sledimo logiku zdravog razuma, delom neutralan, a delom besmislen – tu činjenicu koristim pre kao povod nego kao razlog za osvrt na fenomen koji personifikuje ovaj živopisni junak našeg doba.

Elem, po ko zna koji put javno nabrajajući honorare ljudi koji su sa Glasnikom sarađivali za vreme prethodnog direktora Slobodana Gavrilovića, Ve De Raka je ovog puta odlučio da uključi i mene.

Pa kaže: “Vladimir Kecmanović uredno je dobijao po 55.000 dinara mesečnog honorara, itd.”

Neupućen čitalac mogao bi pomisliti kako je sa mojim honorarom Ve De Raka imao nekakve veze i kako sam ga ja, ne daj bože, optužio da je u ispunjavanju obaveza bio neuredan? Ma jok. U poluuličarskom i polupismenom vršiočevom žargonu, “uredno” je nešto što je loše.

Istina je, u Glasniku sam “uredno” primao honorar u pomenutom iznosu, kao što sam uredno obavljao posao koji je po ugovoru bio predviđen. Kada je Ve De Raka, kao zarazna bolest, stigao u tu ustanovu i počeo da uništava sve što je za mandata prethodnog direktora bilo stvoreno, ogroman broj ljudi je postao suvišan, pa je i moja saradnja sa tom firmom izgubila smisao, zbog čega smo se razišli – sporazumno i na obostrano zadovoljstvo.

Zašto je, onda, po jubilarni stoti put koristeći šamaranje ciframa za obračun sa ljudima koji mu nisu po volji, vršilac odlučio da se priseti moje malenkosti?

Zato što sam, pre nekoliko dana, pišući o katastrofalnom stanju u kom se nalazi srpska kultura, pomenuo i njegov, paradigmatičan slučaj. To je ovog vehementnog ljubitelja denuncijacija, novinskih podmetanja i parapolicijskih metoda rasrdilo, pa je odlučio da se osveti. Prihvatio se dokumentacije kojom raspolaže i koju koristi kao sredstvo za pritiske, ucene i obračune. Pa je ushićeno uzviknuo: “E, da vidimo šta imamo o tebi!” I jedino što je uspeo da nađe, da se poslužim terminologijom koja mu je bliska, “rknuo” na sto. Računajući: “Jest’ da i nisam našao ništa sporno, ali, što da se ne iskoristi. Lupiš cifru koju je čovek primao, ne pomeneš posao koji je radio, naći će se veseljaka koji će da viknu: ‘Aha!’I – da te bog vidi.”

Pri tom, mogu da se kladim, vršioca nije toliko pogodilo što o meni nije uspeo da nađe ništa zaista kompromitantno. Dobar vam stojim, više ga je zabolelo što mu nije pošlo za rukom da pronađe neki angažman koji sam imao u isto vreme, a na drugom mestu, u čemu ne bi bilo ničega objektivno spornog, ali bi u njegovoj subjektivnoj, poremećenoj vizuri to bio korpus delikti. “Aha, na dva mesta prima pare!”

Druga stvar koja Ve De Raku neviđeno loži je kada neko ne živi u Beogradu, a u Beogradu prima honorar. DŽaba velikom uredniku Branku Kukiću što je u Glasniku uređivao sjajne knjige, džaba što su se te knjige odlično prodavale – on živi u Čačku!? Ne može to tako! Pa mu nije dovoljno što živi u Čačku i što je praveći knjige koje se odlično prodaju doveo u pitanje Ve De Rakinu tezu o neprofitabilnosti Glasnikovih izdanja – on je još i penzioner! E – to je stvarno nedopustivo!

Greh nekih ljudi se, opet, po vršiocu, sastoji u tome što su u Glasnik dolazili “samo kad su morali”. A trebalo je, valjda, tamo da sede i kada nema potrebe, ispijaju kafe i čekaju da ih čistačica pomete.

Da li su ti ljudi kvalitetno radili to za šta su plaćeni – vršioca ne zanima. Bitno je gde stanuju, kako provode vreme i da li još negde primaju pare. Logika uzornog samoupravljača. Baš kao u staroj humorističkoj seriji o Ve De Raki.

Zanimljivo je da se vršilac zgražava što se jedan profesor univerziteta – Tešić – ružno obraća njemu – drugom profesoru univerziteta. U Tešićevom slučaju je to što je profesor univerziteta u većem delu teksta otežavajuća okolnost, pošto je, uz honorar u Glasniku, primao drugu platu. Biti profesor univerziteta, međutim, postaje sjajna stvar kada se Ve De Raka seti da je i sam taj.

Da li i on prima duplu platu ? Ne znam, a i baš me briga. Ali, kada se već prisetio da je profesor univerziteta, ne mogu da ne primetim kako bi, kao takav, kada već nije pristojan, mogao biti malo pismeniji. “Za sabrana dela Stanislava Vinavera, kao priređivač, plaćeno mu je ukupno 3.200.000”, kaže, tako, Raka. Honorar nekome ne može biti uplaćen “kao priređivač”, nego kao priređivaču. Pa onda: “…za svaku priređenu i one još ne priređene Vinaverove knjige…” Knjige ne mogu biti “ne priređene”, nego nepriređene… Što bi rekao Raka: “itd…”

Možda su Rakine gramatičke greške namerne jer hoće da dokaže kako kao vršilac lektorsku službu Glasnika ne zloupotrebljava u privatne svrhe? Ako je tako, od jednog vršioca dužnosti, lukavo je. Ali, život je nemilosrdan, što dobiješ na mostu, izgubiš na ćupriji, pa se principijelan v.d. očas posla pretvori u nepismenog prof. dr.

Ve de Rakin “polemički” tekst je u celini podosadan. Ali, to nipošto ne znači da nema zabavnih mesta. Najzabavnije je, bez konkurencije, ono kada,ulizujući se Aleksandru Vučiću u jeku optuživanja Gojka Tešića za ulizivanje istom čoveku, kaže:

“Usuđujem se da Vam skrenem pažnju, kao i celoj srpskoj javnosti, da je Demokratska stranka 2008. sve nas počistila za dve sedmice. Da li je tokom Vlade Mirka Cvetkovića ijedan naprednjak postavljen na bilo koji položaj, ili, u ovom slučaju, za predsednika bilo kog upravnog odbora? Nije, naravno.”

Šta je ovde ludo zabavno? To što se Ve De , kao domaći kralj Ibi, obraća “celoj srpskoj javnosti”? I to. Ali, ima tu i komičnijih momenata. Teško je, na primer, odrediti da li je “otkačenije” to što se ne zna ko su u trenutku koji Raka pominje bili ti “mi”, koji su “za dve sedmice počišćeni”, pošto Vučić i on tada nisu bili u istoj stranci, ili to što u inkriminisanom času ni jedan od njih dvojice nije bio naprednjak. Vučić je bio radikal, nije učestvovao u prethodnoj vlasti, pa nije imao odakle da bude počišćen. A Raka? E, tek to je prava zabava: Raka je u tom trenutku “principijelno” napustio Demokratsku stranku Srbije, koja ga je postavila za direktora Zavoda za udžbenike, a onda ga “izdala” tako što je izgubila izbore, i “dostojanstveno” se ulizivao niže pozicioniranim funkcionerima mrske Demokratske stranke kako bi sačuvao fotelju. Ili nije napustio Demokratsku stranku Srbije, nego je iz stranke izbačen, pošto se “principijelno” oglušio o direktivu da napusti fotelju, ne sećam se tačno redosleda poteza. Suština je: izdao je DSS i ulizivao se demokratama. Fotelju, uprkos tome, nije uspeo da sačuva, pa je, tražeći način da se dokopa neke nove, pristupio novoosnovanim naprednjacima. I – svaka čast – evo ga fotelji.

Kada je vršiočev politički “angažman” u pitanju – to, naravno, nije sve. Istorija njegovih političkih aranžmana predstavlja karikaturu tužne istorije novog srpskog višestranačja. Ali, i ovo što pomenuh više je nego ilustrativno.

Time šta je od detalja kojima se ovde bavi, baš kao i od detalja kojima se bavio na smehotresnim, denuncijatorskim konferencijama za štampu – među kojima je, barem za sada, hit ona posvećena ceni pulta u Glasnikovom kafiću – poluistina, a šta neistina, kao i time šta je sve vršilac, u dosadašnjoj zavidnoj karijeri muvao i šta trenutno muva, i na koliko je sve mesta primao pare, baviće se slični njemu. U stvari, verovatno se već bave. A ono što imaju, “rknuće” na sto kada dođe vreme. Što će reći: kada Ve De Raka od stranke u kojoj trenutno egzistira – popije pedalu. Ili kada stranka izgubi izbore, pa je vršilac napusti, “principijelno” i ekspresno. I pokrije se po ušima vrebajući neku novu tezgu.

Neprijatna činjenica, međutim, koje je Ve De Raka duboko svestan i koja ga tera da se blamira čak i više nego što bi se, takav kakav je, svakako blamirao je sledeća: Slobodana Gavrilovića, kojim je opsednut je, kada je smenjivan, podržalo više stotina umetnika i intelektualaca, što je, u sredini kakva je naša, istinska retkost. Kada bude odlazio, tačnije, kada ga budu najurili, Ve De Raku neće podržati gotovo niko. Nisam siguran – a verujem ni on – čak ni u članove njegove uže porodice.

A što se tiče osnovne stvari zbog koje se vršilac odlučio na polemiku sa Gojkom Tešićem – straha da ne bude ocrnjen kod Aleksandra Vučića i potrebe da se šefu dodatno “preporuči” – što se mene tiče, nema razloga za brigu.

Da sam prijatelj Aleksandra Vučića, pitao bih ga koji će mu đavo tako iskompromitovan i tako nepouzdan kadar.

Da sam Vučićev savetnik, predložio bih mu da, kada je već takvog čoveka primio u stranku, “istog” drži što dalje od državnih poslova i očiju javnosti, ljubomorno ga čuvajući za sebe.

Pošto prvom potpredsedniku nisam ni savetnik ni prijatelj – nemam da mu poručim ama baš ništa.

Raka može mirno da spava. 

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner