Umesto Đ.V. sam ću sebi reći: „Pa nije parče Jadranskog mora isto što i Sveta srpska zemlja“. Nije. Kosovo je puno veće i značajnije od tog parčeta slane vode. Ali, kao što su Slovenija i Hrvatska insistirale da svaka od njih polaže pravo baš na tu površinu, tako i mi i kosovski Albanci tvrdimo da KiM pripada nama, tj. njima.

Dikić se sam pobrinuo da njegov slučaj ne bude samo tragičan, već i pomalo komičan. Tako nam odmah na početku svoje sekrecije i sekiracije kaže da njegove reči „ne urezuje stihija emocija...već su one više istinoljubivi krik“. Nakon prethodno citiranih mesta, ovo prvo zvuči kao dobar vic.

Ukoliko kontinuitet žalosti bivših Slobinih saradnika i obožavatelja nije prekinut, zašto bi se onda srdio gdin Vukadinović? Možda su razlozi njegovog lošeg raspoloženja to što tog oblačnog 11. marta nije imao društvo u dvorištu kraj lipe ili nedovoljno posvećena pažnja medija liku i delu Slobodana Miloševića?

Teza da je Zoran „zagovarao ubijanje na hiljade Srba“ kvalifikuje autora za glavnog i odgovornog urednika nekog od pornoida u Srbiji pomoću kojih će najzad moći da ispuni zavet koji su mu dali Dragan hadži Antić (nekadišnji direktor Politike) i Miroslav Marković (tekstopisac „Ćuruvija dočekao bombe) : „…gde ja stadoh ti produži…“.

Osnovna delatnost Udruženja "Ateisti Srbije" nije gledanje dnevnika RTV, niti je praćenje aktivnosti političara. O osnovnim delatnostima Udruženja, gospodin Jovanović se može upoznati čitanjem Statuta Udruženja, na našem veb-sajtu koji tako prilježno prati.

Sa Avramovićem delim mišljenje da je tekst napisan nešto literarnije i slobodnije, ali zar to nije jedna od karakteristika kolumne kao novinarskog žanra? Slobodnije i atipičnije korišćenje nekih pojmova u takvim tekstovima nije ništa neobično.

Tekstovi koji se puštaju u opticaj na ovim e-novinama ne mogu da prođu ni minimalne zahteve standardizovanog jezika u pravopisnom, ortografskom i sintaksičkom smislu reči, što jednostavno dovodi do logičkog zaključka da se tzv. „redakcija“ ovih novina sastoji od adolescentnih pubertetlija, mediokritetskih šarlatana i nikogovića.

Antonić tvrdi da vlada vodi «kapitulantsku kosovsku politiku». Na kojim argumentima zasniva ovu tvrdnju? Ni manje ni više na dugom citatu Žarka Koraća, uz asistenciju Dragoljuba Mićunovića! Kao, oni su ugaoni kamen srpske politike!

Ops! Moraću da razočaram mrtvozornika srpske pisane reči, nekad EUropljanina (kad se to plaćalo), danas novokomponovanog patriotu u pokušaju (kad se opet isplati) Željka Cvijanovića, da me je zatekao. Iskreno priznajem da pojma nemam ko mu je taj, pa sad, Dinko Mein Kamp Gruhonjić?!

U ovom intervju, iz koga je Mirko Đorđević na nedopustiv način izvukao samo naslov, Slobodan Antonić je izneo niz stavova koji su sastavni deo njegovih analiza našeg savremenog društva i dominantnih političkih procesa.