Ako nešto obeležava kolumne Nikole Samardžića koje on istrajno objavljuje u listu Danas onda je to težnja da se Srbima neprestano dele „istorijske i političke lekcije“ i pri tome izražava otvoreni prezir prema nedoraslom i zaostalom srpskom narodu.

Miloš Ković: Po(r)uke iz 1999.

Kako onda objasniti ovaj rezultat po kome su SNS, SPS i SRS dobili 4.000 glasova više na republici? Ako ovako razumete kontekst, trebalo bi da primenite tezu o konzistentnom glasanju i zaključite da su republički izbori u Mladenovcu delimično pokradeni.

 Konačno, to ne-činjenje, ne-suprotstavljanje SZP američko-bošnjačkim interesima u BiH, suprotno od onoga što Dodik radi na vanjskopolitičkom planu dovelo je do debakla te opozicione koalicije na lokalnim izborima.

 Tvrditi bez dokaza da se memorandumska matrica usadila u duše ljudi slično je kao tvrditi da su akademici napravili memorandumski prašak i njime zaprašili srpski rod, nakon čega je on oboleo od virusa nacionalizma. Kako, na koji način, kojim putem se ta ideja proširila?

Nema sumnje da je tekst uglednog lekara prof dr Zorana Radovanovića, koji dovodi u pitanje vezu između uranijuma koje su NATO bombe posejale po Srbiji i porasta obolevanja od raka u našoj zemlji izazvao pravu buru u javnosti. Svojim mišljenjem prof. dr Radovanović je zapravo probušio rupe u mišljenju koje se u Srbiji nikada, barem javno, nije dovodilo u pitanje - da nas NATO bombe i dalje ubijaju.

Najsporniji deo, ne samo ove knjige, već i ostalih dela Dušana Batakovića, jeste korišćenje neobjavljenih i objavljenih izvora i literature. Ono je veoma sugestivno, nekorektno i izvan istoriografskih pravila.

To što nam NATO čereči Srbiju, za Anđelkovića nije u konačnom još uvek najveći problem, te ne treba bežati od njih.

Vuletić misli da slavodobitno poentira kad kaže da „tvrdnja da izbori doprinose rastu autoritarizma, jeste apsurdna“. E, pa nije. Zavisi koji i kakvi izbori. Ima nekakvih „izbora“ i u Severnoj Koreji. Bilo ih je i u Enver Hodžinoj Albaniji.