Audiatur et altera pars

Novi besomučni napad Svetislava Basare samo je potvrdio moje mišljenje izneto u odgovoru na njegovu prvu paškvilu da je on patentirao novu vrstu polemike. On u stvari vodi polemiku sa samim sobom, a pri tome se nije zapitao zašto Danas, kao list koji uporno propagira liberalne i građanske vrednosti, nije našao za shodno da objavi tekst „Zlatiborska promenada Svetislava Basare“ na koji se on fantomski poziva.

Basari očigledno ne smeta da izlije svu svoju ojađenost i nepristojnost prepričavajući moj tekst. Ja sam samo pozvao redakciju lista Danas na osnovni princip korektnosti u vođenju dijaloga – Audiatur et altera pars. Ovde jednostavno nema druge strane, dovoljno je što se Basara upustio u podmetačko prepričavanje, a pri tome mu je ova virtuelna polemika poslužila i za namirivanje računa sa drugim ljudima za koje on smatra da predstavljaju oličenje beslovesne politike u Srbiji.

Ovde je na delu raspojasani i nepristojni Svetislav Basara koji u svojoj vulgarnoj nemoći samo pokušava da svojim usiljenim tzv. humorom i ironijom što više ponizi i oblati svoje ideološke oponente. A najviše je ponizio samog sebe.

Ako je moj tekst toliko nepismen i nebulozan, zašto je onda potrebno da ga Svetislav Basara prepričava u dva kolumnistička nastavka. On bi očigledno želeo da se zapodene polemika, ali da on u ruci ima i nož i pogaču i da oponentu budu vezane ruke i zapušena usta.

Dirljivo je iznuđeno priznanje Svetislava Basare da je pre dvadeset godina živeo u zabludi, da je bio uveren da je Dobrica Ćosić bio stožer naše opozicije i da se ne kaje što je potpisao taj broj časopisa Međaj. Njemu kajanje i nije svojstveno, ali paškvilantski i beskrupulozni napadi jesu. To pokazuje i njegov odnos prema uredniku tog broja Slobodanu Gavriloviću koji je za njega sada svat na istom poslu istina na višem. Svetislavu Basari nije više idol, ni ktitor, ni politički mentor Dobrica Ćosić za razliku od Slobodana Gavrilovića. On se jednom za svagda politički emancipovao i prosvetlio, izašao konačno iz političkog puberteta i sada je spreman da napada i ruži svakoga ko ne deli njegovo po ko zna koji put novo političko prosvetljenje, jer je shvatio da je Dobrica Čosić krajnje sumnjiv čovek.

Čudna je ta naknadna pamet, često više ponižava čoveka nego što on to očekuje. Njemu je danas jasno da je otac nacije srljao iz budalaštine u budalaštinu i samo vrapcima, Slobi Gavriloviću i legiji poslužitelja Dobrice Čosića nije bilo jasno da je on godinama pričao samo prazne priče o demokratiji, a u stvari je samo želeo da sačuva svoj politički uticaj i beneficije. Upravo Slobodan Gavrilović spada u veoma retke ljude u našoj politici koji nastoje da afirmišu meru, vrlinu i uravnoteženi pristup političkim procesima i problemima. Doslednost i pristojnost su izuzetno krhke vrednosti bitne ne samo u politici. O kakvoj se vrsti doslednosti radi, može se videti u rečima Svetislava Basare da direktor Službenog glasnika Slobodan Gavrilović radi privida demokratičnosti može objaviti i Basarinu knjigu, ali nipošto je ne sme staviti u knjižare. Službeni glasnik je objavio dve knjige Svetislava Basare, ali zato se i postavlja pitanje zašto on kao beskompromisni prosvetljeni borac za demitologiju naše politike pristaje na održavanje privida demokratičnosti. Verujem da će sledeći njegov radikalan potez biti odricanje od honorara koji sigurno nije prividan, jer je reč o izdavačkoj kući na čijem čelu je čovek koji brani privilegije i politički uticaj Dobrice Ćosića. Da ne pominjem vrednost prijateljstva kao najdragocenijeg dara koji čovek može posedovati.

Interesantno je da Svetislav Basara obračun sa mnom koristi da bi se uzgred po ko zna koji put razračunavao sa Đorđem Vukadinovićem i Slobodanom Antonićem. Oni su po njemu napravili karijere kao džuboks analitičari. Međutim, i Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić i dalje grade svoje ozbiljne naučne karijere i to mimo njihovog angažovanja u analizi dnevne politike i fenomena našeg savremenog društva. Ovaj angažman im je svakako doneo više nevolja nego što su pretpostavljali kada su stvarali Novu srpsku političku misao. Izgleda da je ona postala politička i ideološka opsesija i frustracija Svetislava Basare jer po njegovom tumačenju NSPM podržava oportunističku seljačko-ćosićevsku politiku, a kao glavni argument su mu poslužile reči takođe veoma politički doslednog i pristojnog Nenada Čanka. Svako ko je zadržao smisao za objektivnost i nije opsednut ideološkom ostrašćenošću može videti da na sajtu Nove srpske političke misli ne pišu nikakvi neostvareni nacionalni radnici, već autori koji se bave različitim temama savremenog političkog trenutka ne samo kod nas nego i u svetu. Srpski nacionalni radnici bili su Stojan Novaković, Vladimir Ćorović, Jovan Dučić, Vladimir Jovanović, Dragoljub Jovanović, Slobodan Jovanović, Jovan Cvijić, ali i oni su za prosvetljenog Svetislava Basaru verovatno deo seljačko-ćosićevske politike.

Dobrica Čosić je nezaobilazno ime naše književnosti i našeg političkog života. Njegove knjige, eseji, dnevničke zabeleške i politički nastupi uvek su izazivali i provocirali mnogobrojne rasprave. Čovek može da se ne slaže u mnogim pitanjima, ali mora da zadrži poštovanje za čoveka koji je imao građanske hrabrosti i ljudskog dostojanstva da izdrži velika iskušenja i pokrene mnogobrojna pitanja položaja srpskog naroda kada to nije nimalo bilo jednostavno i bezopasno. Stvarna nevolja Svetislava Basare je u tome što je on prešao neophodnu granicu pristojnosti i nepovratno se priklonio vulgarnom i diskvalifikatorskom načinu obračinavanja sa oponentima.

Jasno mi je da je redakcija Danas-a objavila moj komentar prvog napada Svetislava Basare kako bi samo sačuvala privid ravnopravnog vođenja polemike, dok je Svetislavu Basari dozvolila da se razmaše, prepričavajuči tekst koji nije objavljen. U Srbiji u dogledno vreme teško da može doći do ozbiljnog dijaloga jer svako ostaje zakopan u svom zabranu. Vrednost sajta Nove srpske političke misli je upravo u tome što se uvek objavljuju stavovi svih učesnika u raspravi. I dokle god je to tako, ovaj sajt će biti nedostižan uzor za mnoge promotere borbe za ljudska prava i razvoj demokratije i tolerancije.