„Britanski špijun“ i „lažna fortifikacija“ (odgovor Miši Đurkoviću)

Ne znam šta je Miši Đurkoviću bilo da se uključi u kampanju „patriote protiv NSPM“. Ali, kao najobrazovaniji među ovim publicističkim aktivistima, Đurkoviću, izgleda, nije bilo dovoljno da ponovi onu otužnu klevetu da Vukadinović i Antonić „potajno rade za režim Borisa Tadića“. On je otišao korak dalje i utvrdio da je NSPM, glumeći kritiku, čak i LDP i „drugu Srbiju“ proizveo kao neprijatelja, samo da bi skrenuo pažnju sa pravih problema i legitimisao Tadićev režim . Pošto je „Imperija“ pravi gazda Tadića, to Antonić i Vukadinović, iako fingiraju borbu sa najradikalnijim „kvislinzima“, predstavljaju samo „lažnu fortifikaciju“ u službi te iste „Imperije“.

Sve što čovek može da kaže jeste da je ova „teorija“ u socijalnom smislu uvredljiva, a u saznajnom isprazna i nepotkrepljena. Svako od nas može konstruisati ogroman broj takvih teorija. Neko bi, recimo, mogao da izađe sa teorijom da je Miša Đurković britanski špijun. A „obrazloženje“ bi bilo slično kao i Đurkovićevo za teoriju o NSPM kao „lažnoj fortifikaciji“. Dakle, niko u našoj javnosti tako direktno i poimenice ne napada Britance kao Đurković. On je u tom smislu apsolutni šampion. Kao što je svima poznato, uobičajeni način kamuflaže, pri složenim političkim operacijama ili pri tajnom radu za neku službu, jesu fingirani napadi na nalogodavca. Štaviše, često se baš špijuni i potajnici najviše ističu u smelim napadima na centar moći za koji rade – zato što znaju da ne mogu snositi posledice. Pošto se Miša Đurković u toj meri ističe u napadima na Britance, potpuno je jasno da on ne može biti ništa drugo do britanski špijun.

Iako ova „teorija“ deluje u izvesnom smislu koherentno, sa njom u javnost može da izađe samo neko ko je u socijalnom ili saznajnom smislu „ograničenih mentalnih kapaciteta“ (to je „politički korektan“ način da se ne izgovori ona reč na „i“). Miša Đurković je konstruisao i u javnost plasirao jednu takvu teoriju. Pošto iz te činjenice može da se izvuče samo jedan logični zaključak, svima nama koji ga poznajemo, ali, mislim, i celoj javnosti, ostaje da svoj odnos prema njemu prilagodi tom jednostavnom (mada žalosnom) zaključku.