Demagogija ucenjenog ili linije Draškovića Vuka

(Povodom teksta Vuka Draškovića „Crvene linije se zatežu oko grla Srbije“ objavljenog u dnevnom listu „Blic“ dana 28. 8. 2011. godine)

Dakle, predsednik jedne od vladajućih stranaka, odnosno stranaka koje već dugo vremena, što kroz lokalnu, što kroz republičku i pokrajinsku vlast, uspešno i raskalašno troše budžetska sredstva, ponovo je zakukao nad tužnom sudbinom naroda svoga, i oštro kritikovao vlast kojoj pripada.

E pa nećemo tako više gospodine Draškoviću (pokojni Mika Špiljak bi rekao druže Draškoviću, ali to je bilo pre kokarde, kralja i gospode).

U novinskom članku koji je predmet ovog teksta obrušio si se na suverenitet naše (mislim moje) države. Kažeš „Svi vidimo da je car go, ali ’crvena linija’ nalaže da čuvamo njegovo nepostojeće odelo i da se odreknemo EU, koje ima, bude li od nas zatraženo da se odreknemo kosovskog carevog odela, kojeg nema.“

Polako druže. Sve si pogrešno razumeo. Ti pre svega u gore citiranoj tvrdnji ideš protiv Angele Merkel, koja je upravo pre neki dan u Beogradu zatražila „ukidanje paralelnih struktura“.

Dakle, ako Republika Srbija na teritoriji Kosmeta ne postoji i ne vrši vlast niti u jednom obliku, šta onda ima da se ukida, po tebi ništa srpsko dole i ne postoji. Vidiš, Draškoviću, generali u armiji u kojoj si ti kaplar, ipak smatraju da nešto naše „još diše“ na Jugu.

Takođe, za razliku od tebe, i tvoj prijatelj iz koalicije, koji i živi na Kosovu i Metohiji, ministar Goran Bogdanović, kaže da „40.000 porodica na Kosovu zavisi od plata koje se isplaćuju uz budžeta Srbije“[1]. Dakle, tvoje navode dementuju ljudi koji na sednicama Vlade zajedno sa tvojim kadrovima raspravljaju pitanja o kojima sada pišeš.

To naročito upućuje na zaključak da na Kosmetu funkcionišu naše škole, bolnice i druge ustanove, koje po tebi ne postoje.

Dalje kažeš: „Druga „crvena linija“ je plaćanje nepostojećeg suvereniteta nad „južnom pokrajinom“, pa u tom kontekstu pominješ odbornike i činovnike naših institucija koje delom vrše svoje poslove u centralnoj Srbiji. Navodiš milione i na kraju poentiraš i kažeš „I to sve plaća država Srbija“.

Pitanje organizacije i funkcionisanja naših institucija sa KiM, kao što verovatno ne znaš, rešava se odlukama Vlade i Narodne skupštine, u čijem odlučivanju participira tvoja stranka, pa elementarna pristojnost nalaže da navedeno pitanje postaviš na tim forumima. Koliko znam, tvoji poslanici su glasali za budžet Srbije, kojim su predviđeni „sporni“ izdaci, te u tom smislu i u vezi navedene teme možeš samo da ćutiš i čekaš sledeću raspravu o budžetu.

Kad si već pomenuo pitanje odbornika i troškova vlasti uopšte, predlažem ti da se malo pozabaviš kabadahijskim ponašanjem i enormnim bogaćenjem „svojih“ kadrova unutar struktura vlasti, a da odbornike iz Gračanice ostaviš na miru, kad ih već Tačijeve perjanice ne ostavljaju.

Kao treću liniju navodiš „Carinski pečat Kosova“, pa se sav snebivaš i iznenađeno pitaš zbog čega Srbija ne pristaje na iste.

Opet te proklete činjenice.

Navedeno pitanje je već jednom (bar smo tako naivno mislili) rešeno, kroz termin „Kosovo-Unmik“, ali je od strane tvojih istomišljenika iz Prištine ponovo aktuelizovano upravo sada, svakako ne slučajno. Ponavljam ti da su ova pitanja bila predmet najmanje pet sednica Vlade, pa osim ako ministar Srećković nije bio prisutan, ili ne daj Bože glasao protiv odluka Vlade, jasno je da si i tu aminovao ovo što sada dovodiš u pitanje.

Tržište, koje pominješ da smo izgubili, nemoj da te brine. Proizvodi naših preduzeća će se ponovo, polako i nesmetano naći na policama radnji u Prizrenu i Peći, na osnovu pravila tržišta. Ta pravila kažu da je traženija ona roba koja je kvalitetnija i jeftinija. E pa vidiš, Hrvatska je malko daleko, pa su im transportni troškovi visoki (znači skuplja roba), od Albanije se ne može očekivati značajna konkurencija, pa je izvesno da će tržište biti vraćeno, bar u značajnoj meri.

Dalje ismevaš u istom ritmu i kažeš:

„Četvrta „crvena linija“ štiti suverenitet Srbije nad kosovskim katastarskim knjigama, peta nad rodnim listovima, šesta nad putnim ispravama.“

Zadržaćemo se na putnim ispravama.

Jedna, isto kao ti, velika prijateljica mlade Kosovske demokracije, nedavno je poručila u Prištini, da je „Hrvatska najbolji prijatelj Kosova na Balkanu“[2]. Reč je razume se o izjavi Jadranke Kosor, član kluba obožavatelja Ante Gotovine (verovatno i drugih Anti kroz istoriju – Starčević npr.) kojom se dotična opredelila da, kao i ti, posluša velikog zapadnog gazdu, i pokaže doslednost u vređanju Srbije.

Koliko je izjava o prijateljstvu Hrvatske sa našom pokrajinom smešna (jednako kao i tvoja o pasošima) govori i činjenica da je stanovnicima Prištine potrebna viza kako bi sa svojim (po tebi nespornim) kosovskim pasošem ušli u Hrvatsku[3].

Da, da druže. Veliki prijatelji svojim najvećim saborcima u borbi protiv Srba, a prilikom opuštene turističke posete, traže vizu. Istu im traže trenutno svi osim Crne Gore, Mekedonije, Maldiva i Turske. Šta? Nisi znao za oprez „najvećih prijatelja“ i velike probleme oko provera autentičnosti pasoša koje izdaje albanska vlast u Prištini. Za razliku od tebe, vlasti u Zagrebu su svesne, da će odmah nakon ukidanja viza prijateljima, droga u Splitu jako da pojeftini.

Dakle i to smo rešili. Najvećim prijateljima je sporan "kosovski" pasoš, pa je valjda logično da i nama isti bude u najmanju ruku neprihvatljiv.

Posle priče o crvenim linijama, u svom članku počinješ govoriti o nekim zelenim linijama Martija Ahtisarija, ali priznajem da si me zbunio. Možda si mislio na zelene transverzale, pa si nešto pobrkao.

Pričaš o neverovatnim potencijalima koje „zelene linije“ nude, kažeš „Možemo da Srbima naselimo i oko 40 zaštićenih zona oko naših manastira i crkava“. To „možemo da naselimo“ je bedna  zamena za vraćanje Srba u svoja sela i gradove, pre svega u Prištinu, što ne pominješ. Na taj način, igrom reči (možemo da naselimo – možemo da raselimo) ponovo dolaziš u saglasje sa Jacom Kosor. Naime, olako se kao i ona frljaš rečima i terminima vezanim za nasilnu migraciju Srba, a ja ti ponavljam: malo se više založi da se Srbi vrate tamo odakle su proterani!

I još nešto. Nemoj više da se pozivaš na crkve, manastire i naše „religijsko nasleđe“. Bez uvrede, ti si dete hercegovačkog partizana, aparatčik u komunističkoj birokratiji, bivši (uz podršku Miloševića) vlastodržac u Beogradu, i veliki istomišljenik Nenada Čanka, a svi navedeni pojmovi i ličnosti slabo idu uz Crkvu koju pominješ.

U nadi da Srđanu Srećkoviću, kao ministru za dijasporu, neće u nadležnost preći Gračanica i Prizren, primi pozdrav iz Srpske Atine!

P.S.: Reagovanje na gore navedeni tekst bivšeg koalicionog partnera svih vlada i režima, od Miloševića do Čanka, nemam nameru ni da iz šale uputim redakciji dnevnog lista „Blic“. Oni su odavno štampani medij, pa bi svaki pokušaj kritičkog ometanja Vukove žalopojke u tim novinama bio nemoguć.

Autor je stalni saradnik Srpskog kulturnog kluba