Dvaput ništa je ništa

(Povodom teksta „Ana i Jelena kao Sonja i Nataša“, Vreme, 12. mart 2009)

Morao je da napiše nešto u odbranu Ane Ivanović i Jelene Janković. Bile su izložene „pravom tabloidnom difamacijskom teroru“ i on zaista nije imao drugog izbora nego da ih uzme u zaštitu. Zaboga, one su se slikale s Klintonom i samo zbog toga su satanizovane u srpskim medijima – kako bi on posle smeo da pogleda sebe u ogledalu ako bi propustio ovu priliku za obračun sa svojim večnim neprijateljem, srpskim parapatriotizmom?! Ko će biti Anin i Jelenin (što da ne i Klintonov) medijski telohranitelj, ako ne on?!

Najpre nije znao šta da napiše. Na pamet mu nije padalo ništa. A onda se dosetio. Onda mu je na pamet palo – Ništa! Dabome, sve te koji nasrću na Anu i Jelenu proglasiće za Ništa. Njih dve su Nešto, oni koji ih napadaju su Ništa... Sjajno! Još bolje, neće samo proglasiti, nego će i dokazati: njih dve osvajaju turnire; ovi koji ih napadaju nisu osvojili nijedan; žao mi je, gospodo, ali što bi rekao Sofronije, cifre ne lažu, one su Nešto, a vi ste Ništa. Kraj priče!

U stvari, nije kraj. Voleli bi oni, parapatriote, da je to kraj, ali ne, on neće da ih pusti pre nego što ih totalno porazi. Sad kad im je objasnio da su Ništa, sad će da im skreše još Štošta: razgaćeni nikogovići i degenerici... masa sivih tipova... džulovska duhovitost... Reći će im, pa nek' se puše!

Da možda ne preteruje? Da ne prelazi granicu dobrog ukusa? Ma hajdete, molim vas, pa on zna engleski! Kako neko ko zna engleski može da pređe granicu dobrog ukusa?! Ah, da, engleski. Umalo da zaboravi da bi trebalo dodati par reči na engleskom...

Umalo da zaboravi i saborce. Jeste, Ani i Jeleni, pa i Klintonu, trebalo bi da bude čast što ih on brani, ali hajde da doda još nekoga na njihovu stranu: Natašu Kandić i Sonju Biserko. I one su Nešto. Nisu osvajale turnire, fakat, ali Ništa ih mrzi, pa samim tim spadaju u Nešto. Vala, zgodne su i za naslov: „Ana i Jelena kao Sonja i Nataša“.

A što da stane na Nataši i Sonji?! Čekaj, ima on još saboraca: Majkl Daglas, Bono, Klaudija Šifer... Je l' se smeškaju na prijemima? Smeškaju se! Da li se Klinton smeška na prijemima? Normalno! Znači, oni bi se slikali s Klintonom čak i da je bombardovao njihovu zemlju, ne morate da studirate logiku da biste to shvatili.

Tu je i Hilari – em je Bilova žena, em je državni sekretar, a uz to je i već počela da preti istom onom Ništa, pa bi taj Ništa trebalo debelo da se zapita pre nego što sledeći put udari na Nešto. Svakako će u tekstu pomenuti i Hilari.

Svi će mu ti saborci dobro doći u obračunu sa Ništa. Mada, nije da je njemu bilo ko neophodan u tom obračunu. On je Pančić, Teofil Pančić. Za razliku od Bonda, DŽejmsa Bonda, koji ima Dozvolu za ubijanje, on ima Dozvolu za vređanje. Sam ju je sebi izdao i još mu niko nije istu poništio. I to je, nada se, Nešto. U svakom slučaju, dovoljno je da ga udalji od onoga što je Ništa. A tome, valjda, svako ko je reasonable mora da teži. Pa, nije valjda demokratija smišljena za dobrobit Ničega?! Ili da bi Ništa smelo da kritikuje Nešto?! Taman posla.

A sve i da jeste, sve i da su idejni autori demokratije pošli upravo od te pretpostavke, sigurno nisu mislili i na srpsko Ništa! Nikako! Jer, za srpsko Ništa, to je potpuno jasno, ne važe zakoni koji važe za ostala Ništa. To on savršeno dobro zna. To mu savršeno odgovara. I ne bi on to menjao ni za šta na svetu.

Ni na kraj pameti mu nije da proba da napadne neko Ništa koje nije srpsko. Daleko bilo... Jer, šta bi se dogodilo da nekim sličnim povodom uhvati za gušu Ništa u, recimo, Americi?! Na primer, u vezi sa Bobijem Fišerom. Znate Bobija, to je onaj šahista što je bio čak i prvak sveta. Bio je nacionalni heroj SAD u doba „hladnog rata“, kada je pobedio Borisa Spaskog i prekinuo globalnu dominaciju sovjetskih velemajstora. A prognan je iz Amerike kada je 1992. pristao na novi duel sa Spaskim, ali na tlu SR Jugoslavije, koja je u to vreme bila pod sankcijama. Nikada više nije smeo da se vrati u otadžbinu, koja je ubrzo izdala i međunarodnu poternicu za njim, jer se usudio da igra šah u državi koja je pod sankcijama.

O da, mogao bi Teofil da pokuša da prevaspita Američko Ništa. Ceo bi tekst napisao na engleskom! Divota! Mogao bi da im objasni kako je Fišer osvajao titule a oni nisu, pa samim tim nemaju pravo da mu zameraju što on igra u malko drugačijoj ligi, u kojoj sankcije ne važe. Umeo bi on i njihovoj otadžbini da spočita na mušičavim prohtevima, koji su, zamislite, čak i mušičaviji od srpskih, pa potežu i međunarodne poternice. Opalio bi on i njima dve, tri semantičke zauške, tipa „razgaćeni nikogovići i degenerici“... Ali, zna da bi tamo protiv njega istog časa ustalo i Ništa i Nešto. I da nikada ne bi bili kvit.

Uopšte, čudni su ti Ameri, njihovim „razgaćenim nikogovićima i degenericima“ kao da ne smeš da poručiš da su upravo to. Čim napadneš njihovo Ništa, njihovo Nešto napadne tebe! Glupo, ali tako je. Zato on i izbegava da se kači s njima.

Ne kači se ni s Hrvatima, a i tamo bi imao povoda. Eto, kad su zabranili Milanu Guroviću da im uđe u zemlju, bila je to sjajna prilika da im Pančić objasni neke stvari. Znate Gurovića, to je onaj košarkaš što je istetovirao Dražu Mihajlovića na ruci, pa ga Hrvati proglasili nepoželjnim na svojoj teritoriji. Strašno! Dobro, Draža nije Klinton, ne banči sa Daglasom, Bonom i Klaudijom, ali ipak su ga Amerikanci odlikovali, a Hrvatima smeta čak i na nečijoj ruci. I to ne bilo čijoj, već na ruci koja je osvajala titule prvaka sveta i Evrope. Na ruci koja je preko Redžija Milera postigla one čuvene trojke u Indijanapolisu. Kako Hrvate nije sramota da prvo mole srpske klubove da sa njima igraju zajedničku ligu, a onda zabranjuju tim istim srpskim klubovima da im dolaze u goste sa svojim najboljim igračima, jer ovi imaju „nepristojne“ tetovaže? Gospode Bože, kakva je to „masa sivih tipova“! Kakav bi samo tekst napisao tim povodom!

Ali, neće. Zna da bi, kao i kod Amera, hrvatsko Nešto i Ništa odmah uzelo njega na zub. On bi ispao grbav. Možda bi i njemu zabranili da im pređe granicu, zna on koliko su osetljivi kada im se učini da ih neko vređa. A verovatno bi se i Nataša i Sonja okrenule protiv njega. Kad bi on Hrvatima odbrusio da su razgaćeni nikogovići, degenerici, sivi tipovi, džulovi... garantovano bi ga Sonja i Nataša prve osudile da širi govor mržnje! Šta će mu to u životu?!

Ne, ne, nema potrebe da ide toliko daleko. Jeste on hrabar, ali nije lud. Na jednoj strani ima srpsko Ništa. Na drugoj ima američko Ništa, američko Nešto, plus srpsko Nešto, verovatno i hrvatsko Nešto i Ništa, svakako i albansko. Koju će stranu izabrati? Lak izbor.

Dakle, da krene sa tekstom:

„Gde smo stali prošle nedelje...“